Kardiohirurg otkrio koje voće produžava život: Ima najmanje šećera, a najviše blagodeti za creva i srce

Kada vam savete o voću daje čovek koji je spasavao srca više od dve decenije, onda znate da priča nije površna. Dr Stiven Gandri, jedan od najpoznatijih američkih kardiohirurga i pionir u istraživanju mikrobioma, danas je jedan od najuticajnijih glasova kada je zdravlje creva u pitanju. Radio je operacije na najtežim pacijentima, predavao na univerzitetima, objavio bestselere o dugovečnosti i ishrani, i danas savetuje hiljade ljudi kako da jedu pametnije i žive duže. Njegov stav je surov, jednostavan i logičan: ne goji vas voće, goji vas šećer u njemu. Zato bira plodove koji hrane creva, a ne insulin.

Većina ljudi misli da je svo voće automatski zdravo, ali istina je malo realnija. Da, voće ima vitamine i antioksidanse, ali mnoge vrste imaju mnogo više šećera nego što mislite. A i taj prirodni šećer može da napravi haos u crevima, metabolizmu i težini ako se pretera.

Preporučujemo

Zato dr Gandri već godinama preporučuje voće sa manje šećera i više polifenola. Za njega je voće prirodni slatkiš. Nešto što se jede pažljivo, ne nešto što se bezglavo trpa.

Ovo je njegov spisak devet najzdravijih vrsta voćki:

1. Citrusno voće

Grejpfrut, mandarine i kumkvati prirodno imaju malo šećera i mnogo vitamina C. Bogati su flavonoidima koji hrane dobru bakteriju u crevima. Važno je ne skidati beli deo ispod kore jer je to najhranljiviji deo ploda. Kumkvat se jede ceo, sa korom, i zato je idealan za salate i brze obroke.

2. Bobičasto voće

Borovnice, maline i kupine važe za najbolje među najboljima. Malo šećera, mnogo vlakana i ogromna količina polifenola. Ako možete, jedite ih dok su u sezoni. Divlje borovnice su bolji izbor od onih džinovskih iz marketa jer imaju više antioksidanasa.

3. Nar

Nar je ozbiljan superheroj među voćem. Pun je polifenola poput punikalagina koji štiti srce i ćelije. Iako je sladak, ima manje šećera od većine tropskog voća. Plus, semenke daju dodatnu dozu vlakana. Dvostruka pobeda za creva i metabolizam.

4. Avokado

Da, avokado je voće. I to najmoćnije. Gotovo da nema šećera, pun je dobrih masti, vlakana i kalijuma. Dr Gandri ne krije oduševljenje.

- Avokado je najperfectnije voće koje možete da jedete, kaže on.

Hrani creva, čuva srce i drži vas sitim bez skokova šećera u krvi. On lično jede avokado svaki dan.

5. Masline

Šokantno, ali tačno. Masline su voće i imaju skoro nula šećera. Pune su zdravih masti i polifenola, posebno hidroksitirozola koji je pravi melem za crevnu mikrobiotu. Zato su masline i ekstra devičansko maslinovo ulje stub njegovih prehrambenih preporuka.

6. Kivi

Kivi zaslužuje mesto na listi jer ima manje šećera od većine tropskog voća, a mnogo vitamina C, vlakana i antioksidanasa. I da, treba jesti i koru. Tu je najveća koncentracija vlakana i polifenola. Zbog serotonina koji sadrži, kivi može čak i da poboljša san.

7. Zelene banane

Nezrele banane nisu slatke i to je poenta. Bogate su rezistentnim skrobom, vrstom vlakna koje hrani dobre bakterije i stabilizuje šećer u krvi. Kada banana sazri, taj skrob prelazi u šećer i gube se benefiti. Zelenu bananu možete da blendirate u smuti ili pomešate sa jogurtom i cimetom.

8. Zeleni mango

Ista priča kao sa zelenim bananama. Nezreli mango ima manje šećera, više vlakana, rezistentnog skroba i antioksidanasa. Dobar je za digestivni sistem i metabolizam, a pun vitamina C. Zeleni mango je klasik u tajlandskoj kuhinji, posebno u salatama.

9. Marakuja

Mala, ali brutalno hranljiva. Ima manje šećera od većine tropskog voća i krcata je polifenolima, vitaminom A i vlaknima. Seme deluje kao prirodni prebiotik. Dr Gandri kaže da je marakuju viđao svuda po Francuskoj i Italiji, od salata do deserata, posebno leti i u ranu jesen.

Za dugovečnost i zdravlje creva pravilo je jasno: birajte voće sa malo šećera i mnogo vlakana i polifenola. Oni čuvaju creva, energiju i srce. Naravno, pre većih promena načina ishrane uvek se savetujte sa svojim lekarom.

Dr Stiven Gandri je bivši kardiohirurg, osnivač projekta GundryMD i autor bestselera The Gut Brain Paradox i The Plant Paradox. Više od dvadeset godina proučava mikrobiom i njegov uticaj na dugovečnost.

(Ona.rs)