Ovih pet stvari skoro nikad ne viđamo u snovima: Mozak ih briše, nučnici objašnjavaju zašto

Snovi su prostor gde nam sve izgleda moguće, ali čak i u toj slobodi postoje granice koje mozak dosledno poštuje. Naučnici kažu da postoji nekoliko stvari koje gotovo nikad ne viđamo u snovima, iako su nam u budnom životu stalno pred očima. Zvuči paradoksalno, ali snovi igraju po svojim pravilima i biraju ono što ima emotivni naboj, a ne ono što nam stoji u ruci dvadeset puta dnevno.

Dok spavamo, um radi drugačije nego kada smo budni. U REM fazi, kada se najživlje sanja, delovi mozga zaduženi za jezik, logiku i precizne vizuelne detalje rade usporeno, gotovo prigušeno. Zbog toga se mnoge svakodnevne stvari jednostavno ne pojavljuju ili se pojavljuju u iskrivljenoj, potpuno nelogičnoj verziji.

Preporučujemo

Na kraju se sve svodi na to da snovi nisu tu da kopiraju realnost, već da prerade emocije, stresove i intuitivne poruke koje mozak ne stiže da procesuira preko dana. Upravo zato neke stvari nikada ne vidimo jasno.

Zašto mozak izbacuje svakodnevne stvari iz snova

Mobilni telefon i savremene sprave su gotovo nepostojeći u snovima uprkos tome što nam prate svaki korak u stvarnom životu. Statistike pokazuju da se pojavljuju u svega nekoliko procenata snova. Razlog je jednostavan, snovi su evolucijski usmereni na emocije, opasnosti i odnose, a ne na ekrane koji su se pojavili pre tridesetak godina. Za mozak, telefon još nije "bitan" simbol.

Čitanje poruke ili gledanje naslova takođe spada u nešto što je gotovo nemoguće sanjati. Kada pokušate da pročitate knjigu, sat ili natpis na ulici, reči se menjaju, raspadaju ili potpuno gube smisao. Zato stručnjaci kažu da sve što zahteva jezik i analizu jednostavno nestane tokom sna.

Brojevi i računanje slede istu logiku. Telefon, cena, broj autobusa ili vreme na satu teško da će biti jasni. Mozak u snu ne drži stabilnu formu informacija koje zahtevaju preciznost, pa brojevi postaju iskrivljeni ili nestaju čim pokušate da ih "fokusirate".

Senzacije koje um najčešće prekida

Mirisi i ukusi su retki gosti. Možete sanjati hranu, ali velika većina ljudi ne oseti njen miris ni ukus. Centri za miris i ukus jednostavno ne sarađuju dovoljno sa delovima mozga koji kreiraju snove, pa se senzacije izgube u prevodu.

Realističan odraz u ogledalu ili sopstveno lice gotovo nikada ne izgleda kao u stvarnosti. Možete videti sebe, ali često u izmenjenoj, sablasnoj ili potpuno stranoj verziji. Snovi ne stvaraju stabilne vizuelne slike našeg identiteta, već sve tretiraju kao simbol, a ne činjenicu.

Snovi imaju svoja značenja

Sve ovo govori samo jedno, snovi nisu dokumentarni film našeg dana. Nisu tu da beleže detalje, već da obrade osećanja, memorije, strahove i želje. Kada se u snu pojavi nešto iz realnosti, to je najčešće simbol, fragment ili emotivni trag, nikad precizna slika.

Ako želite bolje da razumete svoje snove, sve ovo može biti koristan kompas. Ako u snu pokušavate da čitate ili gledate brojeve, to verovatno nije "stvarna" radnja sna, već sećanje koje vam je skliznulo iz budnog života. Ako sanjate hranu bez ukusa, to je potpuno normalno. Ako vidite svoje lice u ogledalu i deluje čudno, to je deo logike sna, a ne odraz vaše realnosti.

Na kraju, poznavanje ovih granica čini snove lakšim za prihvatanje. Kada shvatimo da naš um jednostavno ne može da napravi određene stvari dok spavamo, prestajemo da tražimo skrivena značenja tamo gde ih nema. I snovi postaju ono što zapravo jesu, misteriozno iskustvo koje nas obradi iznutra, bez potrebe da nam polaže račune.

(Ona.rs)