"Ovo radim svaki dan kako bih ostao zdrav": Ovako živi jedan od vodećih stručnjaka za dugovečnost

Dok većina savete o zdravlju pročita i zaboravi već sledećeg dana, jedan od vodećih istraživača dugovečnosti odlučio je da ih zaista živi. Ne kao teoriju, već kao svakodnevnu praksu. Met Keberlajn, naučnik koji decenijama proučava starenje, danas više ne govori samo o tome kako produžiti život, već kako produžiti njegov kvalitet. Razlika, kaže, nije mala.

- U kasnim dvadesetim, starenje mi nije bilo lično važno, ali kompleksnost biologije me je potpuno uvukla. Delovalo mi je kao problem koji vredi rešavati.

Preporučujemo

Danas, posle više od dve decenije istraživanja, fokus mu je pomeren sa laboratorije na stvarni život. Pitanje više nije samo koliko dugo živimo, već koliko dugo ostajemo funkcionalni, zdravi i prisutni u sopstvenom životu.

Nije sve u genetici, već u svakodnevnim izborima

Iako je karijeru izgradio na nauci, Keberlajn otvoreno priznaje da dugo nije primenjivao sopstvena saznanja. Promena dolazi tek u četrdesetim, kada primećuje pad energije i prve signale tela koje više ne može da ignoriše.

- Posle pandemije sam odlučio da budem zaista svestan u tome kako živim, od ishrane i kretanja, do sna i odnosa s ljudima.

U tom periodu napušta akademiju i pokreće kompaniju Optispan, fokusiranu na personalizovan pristup zdravlju i dugovečnosti. Ali ono što zagovara, prvo testira na sebi.

Kretanje nije disciplina, već osnova

Njegov pristup fizičkom zdravlju je jednostavan i bez mistifikacije.

- Važno je da postoji raznovrsnost u kretanju. Niska aktivnost svakog dana, uz povremeni intenzitet.

Jutra najčešće počinje laganom aktivnošću, vožnjom bicikla ili šetnjom, a nekoliko puta nedeljno trenira snagu.

- Ljudi ozbiljno potcenjuju koliko je važno očuvati mišićnu masu, posebno posle četrdesete.

Jednom nedeljno bira i intenzivniji trening, penjanje uz stepenice sa suprugom, bez obzira na vremenske uslove. Nije poenta u savršenom planu, već u tome da pronađete nešto što ćete zaista raditi.

Mozak traži isto što i telo, kontinuitet

Mentalno zdravlje ne odvaja od fizičkog. Naprotiv, vidi ih kao isti sistem. Učenje novih stvari je trening za mozak. Ako vam je to napor, nećete izdržati dugoročno. Kod njega to dolazi spontano kroz rad, čitanje i konstantno praćenje novih istraživanja.

San, međutim, ne dovodi u pitanje.

- Ustajem u 4:30, ležem između 21 i 21:30 i trudim se da svake noći imam sedam do osam sati kvalitetnog sna.

Odnosi nisu luksuz, već potreba

Jedna od najčešće zanemarenih tema, kako kaže, jeste kvalitet odnosa.

- To je segment na kojem moram svesno da radim.

Iako ima stabilan brak i porodicu, uvodi male, ali važne rituale, poput redovnih susreta s prijateljima.

- Čak i kafa jednom mesečno pravi razliku.

Posebno ističe značaj svakodnevnih, kratkih interakcija.

- Kratak razgovor ili mala pomoć nepoznatoj osobi može vam promeniti dan više nego što očekujete.

Ishrana bez komplikacija, ali sa jasnim granicama

Njegova ishrana ne prati trendove, već principe.

- Trudim se da izbegavam ultra-prerađenu hranu i dodat šećer.

Danas bira obroke koje ranije ne bi.

- Da mi je neko pre deset godina rekao da ću pre izabrati salatu nego nachose, rekao bih da je lud.

Fokus je na povrću, proteinima i vlaknima.Cilja na 60 do 80 grama vlakana dnevno.

Šta ga danas najviše zanima

I posle godina rada, i dalje istražuje.

- Trenutno proučavam peptide i pokušavam da razdvojim ono što zaista ima smisla od onoga što je samo buka.

Bez brzih zaključaka, bez prečica.

Jer, kako njegov primer pokazuje, dugovečnost nije rezultat jedne odluke, već načina na koji živite svaki dan.

(Ona.rs / CNBC Make It)