Gotovo svaki drugi radnik u Srbiji je pred pucanjem: Alarmantni podaci otkrili razmere stresa na poslu

Radno mesto za mnoge zaposlene u Srbiji postalo je izvor konstantnog pritiska, a ne samo mesto na kojem provode deo dana. Gotovo svaki drugi radnik nalazi se u stanju hroničnog stresa, odnosno "burnouta", dok veliki broj zaposlenih više nema dovoljno motivacije ni da se dodatno angažuje na poslu.

To pokazuju rezultati ovogodišnjeg izveštaja "Serbian Workforce Insights", koji je sproveden na uzorku od 3.593 ispitanika pomoću alata za merenje zadovoljstva zaposlenih "Luppa".

Preporučujemo

Ukupno zadovoljstvo zaposlenih u Srbiji značajno je opalo. Za 2025. godinu prosečna ocena iznosi svega 2,27 od mogućih 5, dok je prethodne godine bila 2,75. Pad je zabeležen u gotovo svim oblastima koje istraživanje prati, od uslova rada i odnosa sa nadređenima do balansa između privatnog i poslovnog života.

Stres postao svakodnevica za većinu zaposlenih

Najviše zabrinjava stanje mentalnog opterećenja zaposlenih. Samo nešto više od deset odsto ispitanika kaže da se na poslu oseća mirno, dok ostali navode da su pod stresom, velikim stresom ili da su već došli do faze "burnouta".

U najtežoj kategoriji nalazi se 45,2 odsto zaposlenih, što znači da je gotovo svaki drugi radnik u Srbiji suočen sa hroničnim stresom na poslu. Žene češće prijavljuju stanje iscrpljenosti nego muškarci.

Pored toga, istraživanje je pokazalo da je veoma rasprostranjen i takozvani "tihi otkaz". Reč je o situaciji kada zaposleni ostaju u firmi, ali rade samo ono što je neophodno, bez dodatnog zalaganja i želje da se više uključe.

Ovakav odnos prema poslu prisutan je kod 45,4 odsto ispitanika.

Većina ne bi preporučila svog poslodavca

Posebno lošu sliku daje pokazatelj eNPS, koji meri koliko bi zaposleni preporučili svoju kompaniju drugima kao dobro mesto za rad.

Čak dve trećine ispitanih nalazi se među onima koji svog poslodavca ne bi preporučili, dok je broj zaposlenih koji bi pozitivno govorili o svojoj firmi svega 12,2 odsto.

Rezultati se ipak razlikuju u zavisnosti od oblasti rada, veličine kompanije i starosne grupe zaposlenih.

Najzadovoljniji su radnici u IT sektoru, dok najniže ocene daju zaposleni u javnom sektoru. Bolje raspoloženje vlada u manjim kompanijama koje imaju između 10 i 49 zaposlenih, dok su najkritičniji prema svom radnom okruženju ljudi između 40 i 60 godina.

Muškarci su, prema istraživanju, zadovoljniji u svim posmatranim kategorijama u odnosu na žene.

Mladi zaposleni jedini donose optimističniju sliku

Ipak, jedan podatak pokazuje da situacija nije svuda ista. Najmlađi zaposleni, mlađi od 30 godina, ne samo da su najzadovoljniji, već pokazuju i veći nivo angažovanosti, ređe ulaze u stanje "burnouta" i pokazuju veću lojalnost prema kompanijama u kojima rade.

Ukupni rezultati ukazuju na to da nezadovoljstvo zaposlenih nije problem samo određenih industrija, već se širi kroz različite oblasti rada. Najveći teret, prema podacima istraživanja, nose zaposleni u srednjim godinama.

Ipak, razlike među kompanijama pokazuju da loša situacija nije neizbežna. Tamo gde postoje bolji uslovi rada, jasnija komunikacija i kvalitetnija organizacija, zadovoljstvo zaposlenih je znatno veće.

Za poslodavce je poruka jasna: briga o zaposlenima više nije samo pitanje boljeg radnog okruženja, već ključni faktor za zadržavanje ljudi i uspeh kompanije na duže staze. Najveći prostor za promene postoji u oblastima koje zaposleni najlošije ocenjuju, poput transparentnog nagrađivanja, mogućnosti napredovanja i brige o mentalnom opterećenju.

(Ona.rs)