Kardiolog godinama izbegava ovih 5 navika: Kaže da upravo tako čuva srce i smanjuje rizik od bolesti

Verovatno već znate da su neke navike, poput konzumiranja voća i povrća, dobre za zdravlje srca. Dr Nadim Gelu kaže da se zdravlje srca ne čuva samo pravilnom ishranom. Postoji pet svakodnevnih navika kojih se odrekao jer povećavaju rizik od visokog pritiska i srčanih bolesti, a umesto njih usvojio je jednostavne rutine koje preporučuje i svojim pacijentima.

- Bez obzira na to da li ste osoba koja sve planira unapred ili neko ko živi iz trenutka u trenutak, svi razvijamo svesne i nesvesne navike koje nam pomažu da preguramo dan. Većina tih navika je bezazlena i obavljamo ih gotovo automatski, poput pranja zuba ujutru ili uzimanja kafe usput do posla - kaže on.

Preporučujemo

Ipak, u današnjem ubrzanom načinu života, dr Gelu ističe da lako usvajamo navike koje mogu da naruše zdravlje srca. Kao primer navodi ljude koji rade pod velikim stresom i koji umesto kratke pauze često automatski odlaze na cigaretu ili ručaju za radnim stolom, ne odvajajući se od posla.

- Takve male svakodnevne navike mogu dugoročno imati ozbiljne posledice po opšte zdravlje, uključujući zdravlje srca, ali i povećan rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja ili hipertenzije - kaže dr Gelu.

Mnogi od nas toga su, zapravo, svesni. Dr Gelu navodi rezultate nedavnog istraživanja kompanije Abbott, prema kojima 74 odsto odraslih Amerikanaca veruje da se većina hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, može sprečiti. Ipak, čak 61 odsto ispitanika smatra da bi trebalo više da ulaže u svoje zdravlje.

U nastavku otkriva pet navika koje je odavno izbacio iz svog života kako bi zaštitio srce - i koje je zdravije navike usvojio umesto njih.

Pet navika koje kao kardiolog izbegavam

Promena samo nekoliko svakodnevnih navika možda deluje beznačajno, ali dr Gelu iz ličnog i profesionalnog iskustva zna koliko male promene mogu da doprinesu zdravlju srca.

- Sve te sitne odluke koje donosimo iz dana u dan na kraju se sabiraju. Zato je važno graditi zdrave navike i rutine koje će vremenom postati deo naših automatskih, nesvesnih odluka - rekao je dr Gelu.

U nastavku objašnjava kojih se pet navika odrekao pre mnogo godina i zašto savetuje i svojim pacijentima da učine isto.

1. Dugotrajno sedenje

Dr Gelu razume kako to izgleda u praksi. Iako zbog pregleda pacijenata često prolazi bolničkim hodnicima, priznaje da i u njegovoj profesiji nije neobično provesti veći deo dana sedeći.

- Mnogi od nas vode veoma sedelački način života zbog prirode posla, pa većinu radnih dana provedemo sedeći satima bez prekida. Ako radite u kancelariji, posebno je teško promeniti tu naviku jer često nemate mogućnost da radni prostor prilagodite svojim potrebama - kazao je on.

Sedelački način života predstavlja jedan od faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Ipak, nema potrebe da razmišljate o otkazu, dr Gelu ističe da postoje jednostavni načini da ublažite negativne posledice dugotrajnog sedenja.

- Pokušajte da svakog sata ustanete i prošetate pet do deset minuta. Možete da podesite alarm kao podsetnik. Čak i kratka šetnja hodnikom i nazad nekoliko puta pokrenuće cirkulaciju i podstaći srce da radi aktivnije, što dugoročno donosi korist - savetuje.

2. Zapostavljanje sna

Izreku "Naspaću se kad umrem" sigurno nećete čuti od dr Gelua.

- Nedostatak kvalitetnog odmora može pokrenuti čitav niz negativnih posledica po zdravlje. San je način na koji se organizam 'resetuje'. Dobro je poznato da je kvalitetan san neophodan kako bi ćelije i tkiva mogli da rastu i obnavljaju se. Hronični umor opterećuje kardiovaskularni sistem, što vremenom povećava rizik od visokog krvnog pritiska, srčanog udara i moždanog udara - rekao je.

Dr Gelu dodaje da je redovan i kvalitetan san od presudnog značaja i za zdravlje mozga, jer moždane ćelije funkcionišu drugačije od ostalih tkiva u organizmu.

3. Ignorisanje hroničnog stresa

Posao u medicini je izuzetno stresan i zahtevan, ali ni mnoge druge profesije nisu mnogo drugačije. Ipak, dr Gelu naglašava da stres ne narušava samo mentalno zdravlje.

- Hronični stres, baš kao i hronični umor, doprinosi razvoju brojnih kardiovaskularnih komplikacija. Kada je organizam stalno u stanju 'bori se ili beži', povećava se rizik od visokog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara. Osim toga, stres često dovodi do usvajanja nezdravih mehanizama suočavanja, poput pušenja, konzumiranja alkohola, prejedanja ili nedovoljne fizičke aktivnosti - kaže on.

Dodaje da razgovor sa licenciranim stručnjakom za mentalno zdravlje može biti veoma koristan u učenju načina kako da se hronični stres bolje kontroliše.

4. Redovno ispijanje zaslađenih napitaka

Sećate li se vremena kada su mnogi svako jutro pili čašu soka od pomorandže? Dr Gelu kaže da to nije navika koju i dalje praktikuje niti je preporučuje.

- Prekomeran unos šećera povezan je sa povišenim krvnim pritiskom i hroničnim upalama, koje mogu direktno doprineti razvoju srčanih bolesti. Posebno su problematični zaslađeni napici, jer ih je lako popiti u velikim količinama, što doprinosi povećanju telesne težine. A višak kilograma dodatno opterećuje organizam i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti - rekao je.

5. Često konzumiranje slane hrane

To ne znači da dr Gelu nikada ne pojede kesicu čipsa, ali kaže da mu to više nije redovna navika.

- Sve treba konzumirati umereno. Povremeno jedenje čipsa nije problem, ali ako ga jedete uz svaki obrok, to već predstavlja ozbiljan rizik - kaže on.

Ishrana sa previše natrijuma može dovesti do povišenog krvnog pritiska, zbog čega srce mora jače da radi kako bi pumpalo krv.

- Vremenom, visok krvni pritisak može oštetiti zidove krvnih sudova i ubrzati stvaranje opasnih naslaga koje ometaju protok krvi - upozorava dr Gelu.

Tri navike koje kardiolog preporučuje za zdravlje srca

Kada je reč o zdravlju srca, lako je obeshrabriti se zbog svih pravila o tome šta „ne smemo“ da radimo. Međutim, dr Gelu ističe da postoje navike koje su prijatne, mogu da postanu hobi i istovremeno čuvaju srce.

Joga

Zbog blagih i prilagodljivih vežbi, joga je dostupna velikom broju ljudi.

- To je aktivnost koja povezuje telo i um, kombinujući pokret sa elementima meditacije. Takva kombinacija poboljšava cirkulaciju i pomaže u smanjenju nivoa stresa, što pozitivno utiče na zdravlje srca - kaže dr Gelu.

Baštovanstvo

Boravak na otvorenom ne prija samo raspoloženju već i srcu.

- Vreme provedeno u prirodi povezano je sa brojnim koristima za mentalno zdravlje, uključujući smanjenje stresa, što se pozitivno odražava i na zdravlje srca - dodaje on.

Dodatni plus je mogućnost da sami uzgajate voće i povrće. Dr Gelu kaže da će njihovo češće uključivanje u ishranu povećati unos korisnih hranljivih materija, što doprinosi zdravlju srca i organizma u celini.

Šetnja

Za očuvanje zdravlja nije neophodno trenirati maratone ili raditi zahtevne vežbe visokog intenziteta. Dovoljna je i obična šetnja.

- Kretanje može doprineti dužem i zdravijem životu, čak i ako se radi samo o kratkim, energičnim šetnjama. I minimalna fizička aktivnost je mnogo bolja nego nikakva - rekao je doktor.

(Ona.rs/Parade)