Mozak ima svoj idealan termin za dremku: Ako zaspite tada, dovoljno je samo 20 minuta

Onaj trenutak usred dana kada vam se oči sklapaju, koncentracija popušta, a posao koji biste ujutru završili za deset minuta odjednom deluje mnogo komplikovanije, nije nužno posledica obilnog ručka niti znak da ste "lenji". Naš organizam prirodno prolazi kroz pad budnosti u ranom popodnevnom periodu, a upravo taj biološki prozor stručnjaci smatraju najboljim vremenom za kratku dremku.

Ako imate mogućnost da odspavate tokom dana, nije svejedno kada ćete leći niti koliko ćete ostati u krevetu. Prekasna ili preduga dremka može da vas ostavi još umornijim i oteža uspavljivanje uveče, dok kratak san između 13 i 15 časova može da popravi budnost, koncentraciju, raspoloženje i sposobnost pamćenja.

Preporučujemo

I za to vam, u mnogim slučajevima, nije potreban ni ceo sat.

Zašto nam se baš posle ručka spava?

Popodnevna pospanost često se automatski pripisuje hrani, naročito ako je ručak bio obilan, ali obrok nije jedino objašnjenje. Na nivo budnosti tokom dana utiče naš cirkadijalni ritam, unutrašnji biološki sat koji reguliše smenjivanje perioda veće i manje budnosti.

Kod mnogih ljudi jedan prirodni pad budnosti javlja se početkom popodneva, najčešće između 13 i 15 časova. Istovremeno, što smo duže budni, povećava se i takozvani pritisak za snom.

Zbog toga se može dogoditi da ste dobro spavali prethodne noći, niste pojeli ogroman ručak, a ipak oko 14 časova počnete da zevate i teže održavate pažnju.

Umesto još jedne kafe, kratka i pravilno tempirana dremka može da iskoristi upravo taj prirodni pad energije.

Najbolje vreme za dremanje je između 13 i 15 časova

Stručnjaci za san uglavnom preporučuju rano popodne zato što je tada najmanja verovatnoća da će kratko spavanje poremetiti noćni san.

Ako dremate suviše rano, možda još nećete biti dovoljno pospani da brzo zaspite. Ako odete u krevet kasno popodne, smanjićete potrebu organizma za snom baš u trenutku kada ona treba postepeno da raste pred odlazak na spavanje.

Zato se period od 13 do 15 časova često smatra svojevrsnim "slatkim mestom" za dnevni odmor.

Naravno, tačan termin nije isti za svakoga. Osoba koja ustaje u pet ujutru verovatno će prirodni pad energije osetiti ranije od nekoga ko započinje dan u devet. Ipak, za većinu ljudi koji imaju uobičajen dnevni raspored, rano popodne ostaje najpovoljniji period.

Koliko treba spavati? Manje nego što verovatno mislite

Ako je cilj da ustanete bistrije glave i nastavite dan, 10 do 30 minuta uglavnom je sasvim dovoljno.

Takozvana "power nap" dremka omogućava da se odmorite bez ulaska preduboko u san. Upravo je to važno jer buđenje iz dubljih faza može da izazove inerciju sna, onaj neprijatan osećaj kada nakon dremke nekoliko minuta, a ponekad i duže, ne znate gde ste, teško razmišljate i najradije biste ponovo legli.

Dremka od oko 20 minuta zato je praktičan izbor za mnoge ljude. Dovoljno je duga da pruži predah, ali dovoljno kratka da smanji mogućnost buđenja iz dubokog sna.

Ako znate da lako "produžite još pet minuta", alarm je verovatno bolja ideja nego oslanjanje na spontano buđenje.

Šta se događa sa mozgom tokom kratke dremke?

San nije period u kojem se mozak jednostavno isključi. Dok spavamo odvijaju se procesi važni za učenje, obradu informacija i formiranje sećanja.

Zbog toga kratko spavanje može biti korisno kada tokom dana treba da usvojimo mnogo novih informacija ili dugo održavamo koncentraciju.

Istraživanja o dnevnom spavanju povezuju pravilno tempirane dremke sa poboljšanjem budnosti, vremena reakcije i određenih aspekata pamćenja. Nakon kratkog odmora nekim ljudima je lakše da ponovo usmere pažnju na zadatak nego kada pokušavaju da nekoliko sati rade kroz pospanost.

To ipak ne znači da je 20 minuta sna čudesni trik koji će nadoknaditi noć provedenu uz telefon ili nekoliko dana hroničnog neispavanosti.

Dremka je dodatak dobrom noćnom snu, a ne njegova zamena.

Kada dremanje može da napravi više štete nego koristi?

Ako legnete oko 17 ili 18 časova i odspavate sat ili dva, organizam može da dobije sasvim drugačiju poruku od one koju ste želeli.

Dugim kasnopopodnevnim spavanjem smanjuje se pritisak za snom koji se tokom dana postepeno gradio. Rezultat može biti vrlo poznat scenario: probudite se uveče, nekoliko sati ste potpuno razbuđeni, a kada konačno odete u krevet, san neće na oči.

Sledećeg jutra ustajete neispavani, popodne ponovo morate da legnete i tako se lako stvara začarani krug.

Poseban oprez potreban je ljudima koji već imaju problema sa uspavljivanjem ili održavanjem sna. Kod njih čak i dnevna dremka može dodatno komplikovati noćni odmor, pa je važnije rešavati uzrok lošeg noćnog sna nego pokušavati da ga svakodnevno nadoknade popodne.

A šta ako vam se svakog dana nekontrolisano spava?

Povremena želja da posle ručka sklopimo oči nije neobična. Međutim, postoji razlika između prijatne popodnevne pospanosti i situacije u kojoj svakodnevno jedva ostajete budni uprkos tome što noću provodite dovoljno vremena u krevetu.

Izražena dnevna pospanost može imati mnogo uzroka, od nedovoljnog ili nekvalitetnog sna do određenih poremećaja spavanja, lekova i zdravstvenih stanja. Ako često zaspite nenamerno, budite se neodmorni ili vam pospanost remeti posao, vožnju i svakodnevne aktivnosti, to nije nešto što treba rešavati samo popodnevnom dremkom, već razlog da razgovarate sa lekarom.

Pravilo za dremku posle koje se nećete probuditi još umorniji

Za većinu zdravih odraslih osoba koje dobro spavaju noću formula je prilično jednostavna: rano popodne, kratko i uz alarm.

Zatamnite prostoriju koliko možete, sklonite telefon, podesite alarm na 20 do 30 minuta i nemojte se opterećivati ako ne zaspite istog trenutka. Čak i kratko mirno odmaranje može prijati nakon nekoliko sati intenzivnog rada.

A ako vam se oči redovno sklapaju oko 14 časova, možda telo ne pokušava da vam pokvari radni dan. Samo vam pokazuje da budnost tokom dana nije ravna linija i da mozak ima periode kada mu kratak predah posebno prija.

(Ona.rs)