Kada jedete prvi obrok možda je važnije nego što mislimo: Kasniji doručak povezan sa kraćim životom

Da li doručkujete čim ustanete, tek nekoliko sati kasnije ili prvi pravi obrok pojedete gotovo u vreme ručka? Naučnici poslednjih godina sve više proučavaju ne samo šta jedemo, već i kada jedemo, a novo istraživanje donosi zanimljive rezultate.

Studija objavljena u naučnom časopisu "European Journal of Clinical Nutrition" obuhvatila je više od 31.000 odraslih osoba i pokazala da je kasnije vreme prvog obroka povezano sa većim rizikom od smrti tokom perioda praćenja i kraćim očekivanim životnim vekom.

Preporučujemo

Ali pre nego što počnemo da podešavamo alarm kako bismo doručkovali tačno u sedam, postoji važna stvar koju treba razumeti - istraživanje je pokazalo povezanost, a ne dokaz da kasni doručak skraćuje život.

Šta je pokazalo istraživanje na više od 31.000 ljudi?

Naučnici su analizirali podatke 31.044 odraslih osoba starijih od 40 godina, prikupljene u okviru velikog američkog istraživanja NHANES između 1999. i 2018. godine.

Tokom medijane praćenja od 8,6 godina zabeleženo je 7.129 smrtnih slučajeva. Istraživači su zatim posmatrali kada su učesnici prijavljivali prvi i poslednji obrok u toku dana i uporedili te podatke sa kasnijim zdravstvenim ishodima.

Kao referentnu grupu uzeti su ljudi koji su prvi obrok jeli između 7 i 8 sati ujutru.

U poređenju sa njima, kod onih koji su prvi put jeli između 8 i 10 sati zabeležen je oko 10 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka tokom praćenja. Za prvi obrok između 10 i 12 sati povezanost je iznosila oko 19 odsto, dok je kod ljudi koji su prvi put jeli posle podneva rizik bio oko 29 odsto viši.

To su relativne razlike u riziku i ne znače da će osoba koja kasnije doručkuje imati 29 odsto kraći život.

Prvi obrok posle 12 povezan sa oko 2,5 godine kraćim očekivanim životom

Istraživači su napravili i procene očekivanog životnog veka.

Prema njihovom modelu, osoba koja je sa 50 godina prvi obrok jela nakon 12 sati imala je u proseku 2,46 godina kraći procenjeni životni vek od osobe iz referentne grupe koja je jela između 7 i 8 sati.

Zanimljivo je da ni vreme poslednjeg obroka nije pokazalo jednostavno pravilo "što ranije, to bolje".

U poređenju sa večerom između 19 i 20 sati, i veoma rano završavanje jela pre 19 sati i veoma kasno jedenje posle ponoći bili su povezani sa većim rizikom od smrti. Kod poslednjeg obroka posle ponoći procenjeni životni vek od 50. godine bio je u proseku 2,35 godina kraći.

Još jedno veliko istraživanje posebno je izdvojilo doručak

Ovi rezultati nisu jedini koji ukazuju da vreme doručka može biti zanimljiv pokazatelj zdravlja.

Studija objavljena 2025. u časopisu "Communications Medicine" pratila je 2.945 odraslih osoba iz Velike Britanije, sa prosečnom početnom starošću od 64 godine. Podaci o njihovom vremenu obroka i zdravstvenom stanju prikupljani su više puta između 1983. i 2017. godine.

Kako su učesnici starili, doručak i večera postajali su nešto kasniji, a period tokom kojeg su jeli u toku dana kraći.

Posebno je zanimljivo da je kasniji doručak bio povezan sa većim brojem zdravstvenih problema, među kojima su umor, problemi sa oralnim zdravljem, depresija, anksioznost i više istovremenih bolesti.

Tokom prosečno 22 godine praćenja zabeležen je 2.361 smrtni slučaj. Desetogodišnja stopa preživljavanja bila je 89,5 odsto među ljudima koji su imali raniji obrazac obroka i 86,7 odsto u grupi koja je jela kasnije.

Da li to znači da kasni doručak uzrokuje raniju smrt?

Ne.

I ovo je najvažniji deo rezultata.

Obe studije su opservacione. One mogu da otkriju da se dve stvari pojavljuju zajedno, ali ne mogu da dokažu da je jedna izazvala drugu.

Kasniji prvi obrok može biti deo životnog ritma koji uključuje kasnije odlazak na spavanje, smenski rad, drugačiji hronotip, fizičku neaktivnost ili druge navike. Kod starijih osoba postoji još jedna mogućnost - kasniji doručak možda nije uzrok lošijeg zdravlja, već njegov rani znak.

U britanskoj studiji ljudi sa više fizičkih i psiholoških zdravstvenih problema češće su doručkovali kasnije. Autori zato naglašavaju da pomeranje vremena obroka sa godinama može odražavati šire promene zdravstvenog stanja.

Ako neko ko je decenijama doručkovao u osam odjednom počne da prvi obrok jede u deset ili jedanaest, razlog možda nije odluka da promeni ishranu. Slabiji apetit, problemi sa spavanjem, umor, depresivnost, lekovi ili bolest takođe mogu promeniti dnevni ritam.

Znači li ovo da treba odustati od povremenog posta?

Ni to se iz ovih rezultata ne može zaključiti.

Studije nisu bile eksperimenti u kojima su istraživači jednoj grupi naredili da doručkuje rano, a drugoj da posti do podneva i zatim pratili koliko će živeti.

Zato rezultati ne dokazuju da preskakanje doručka ili intermittent fasting sami po sebi skraćuju život.

Ono što istraživanja trenutno sugerišu jeste da vreme obroka verovatno nije potpuno nevažno i da naš metabolizam funkcioniše u okviru cirkadijalnog ritma. Ali kada govorimo o dugovečnosti, teško je izdvojiti satnicu obroka od kvaliteta ishrane, sna, fizičke aktivnosti, telesne mase, pušenja, alkohola, hroničnih bolesti i brojnih drugih faktora.

Nije potrebno doručkovati u 7:01 da biste živeli duže

Najpogrešniji zaključak iz ovakvog istraživanja bio bi da postoji "magično vreme" za prvi zalogaj.

Naučnici ga nisu pronašli.

Ono što jesu pronašli jeste obrazac: ljudi koji prvi obrok redovno pomeraju duboko u dan u proseku imaju nepovoljnije dugoročne ishode od onih koji jedu ranije. 

To je dovoljno zanimljivo da vreme obroka postane još jedan deo priče o zdravom starenju, ali nije dovoljno da doručak proglasimo receptom za dugovečnost.

Za sada je mnogo sigurniji savet manje spektakularan: redovan dnevni ritam, kvalitetna ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost imaju mnogo čvršću osnovu od ideje da će nas jedan obrok u tačno određenom satu učiniti dugovečnijim.

(Ona.rs/Nature)