Tri meseca jeli su paradajz svakog dana: Naučnici zabeležili promene u pamćenju i pažnji

Paradajz je toliko običan deo svakodnevne ishrane da ga teško povezujemo sa istraživanjima funkcije mozga. Međutim, novo kliničko ispitivanje iz Španije dalo je zanimljive rezultate - nakon tri meseca svakodnevnog konzumiranja koncentrisanog paradajza, zdravi ljudi srednjih godina ostvarili su bolje rezultate na pojedinim testovima pažnje i pamćenja.

Istraživanje je malo i njegovi autori jasno upozoravaju da rezultate ne treba pretvarati u tvrdnju da paradajz "sprečava demenciju" ili čudesno poboljšava mozak.

Preporučujemo

Ali način na koji je studija sprovedena i ono što su naučnici zabeležili dovoljno su zanimljivi da zaslužuju pažnju.

Svakog dana dobijali su oko 35 grama koncentrata paradajza

U randomizovanom kliničkom ispitivanju učestvovali su zdravi ljudi između 40 i 55 godina, a studiju su završila 42 učesnika.

Isti ljudi prošli su kroz dva različita perioda ishrane.

Tokom jednog tromesečnog perioda svakodnevno su jeli koncentrisani paradajz pire, u proseku oko 35 grama dnevno, dok su se tokom drugog tromesečnog perioda pridržavali ishrane sa malim unosom likopena.

Između dve faze napravljena je pauza od mesec dana.

Likopen je pigment odgovoran za karakterističnu crvenu boju paradajza i jedan od njegovih najpoznatijih antioksidanasa.

Posle tri meseca bolje su rešavali određene testove

Kada su naučnici uporedili rezultate, primetili su poboljšanja u određenim kognitivnim sposobnostima nakon perioda u kojem su učesnici svakodnevno konzumirali paradajz.

Najizraženija razlika zabeležena je kod selektivne pažnje i brzine obrade informacija.

Učesnici su ostvarili i nešto bolje rezultate na testu asocijativnog pamćenja, odnosno zadatku povezivanja lica i imena.

Istovremeno je značajno porastao nivo likopena u njihovoj krvi.

Istraživači su pratili i BDNF, protein koji ima važnu ulogu u funkcionisanju i plastičnosti nervnog sistema, ali je njegov porast bio na granici statističke značajnosti.

Naučnici su pogledali i šta se događa u mozgu

Posebno zanimljiv deo istraživanja uključivao je funkcionalnu magnetnu rezonancu.

Snimci su ukazali na promene u funkcionalnoj povezanosti određenih moždanih mreža nakon perioda sa paradajzom.

Ali ovde dolazi veliko "ali".

Snimanje mozga urađeno je na samo 14 učesnika.

To je veoma mali uzorak, pa sami istraživači rezultate ovog dela studije smatraju preliminarnim. Promena u povezanosti moždanih mreža takođe ne znači automatski da je mozak postao "bolji" ili zdraviji.

Za takav zaključak potrebno je mnogo više podataka.

Da li je za sve zaslužan likopen?

To još ne znamo.

Likopen je posebno zanimljiv naučnicima zbog svojih antioksidativnih svojstava, a proizvodi od termički obrađenog paradajza mogu biti dobar izvor ovog jedinjenja.

Zagrevanje menja strukturu paradajza i može da poveća bioraspoloživost likopena, odnosno količinu koju organizam može da iskoristi. Njegova apsorpcija bolja je i kada se paradajz jede uz izvor masti.

Zato sos od paradajza sa malo maslinovog ulja nije loša kombinacija.

Ipak, studija nije dokazala da je baš likopen izazvao zabeležene promene. Paradajz sadrži i druga bioaktivna jedinjenja koja su mogla da imaju ulogu.

Ovo ne znači da treba jesti koncentrat paradajza kao suplement

Studija ima nekoliko važnih ograničenja.

Osim relativno malog broja učesnika i svega 14 ljudi uključenih u snimanje mozga, istraživanje nije bilo zaslepljeno. Učesnici su znali kada jedu paradajz, što može uticati na ponašanje i rezultate pojedinih testova.

Istraživanje je trajalo nekoliko meseci, pa ne znamo ni da li bi zabeležene promene opstale dugoročno.

Najvažnije - nije ispitivano da li paradajz sprečava demenciju, Alchajmerovu bolest ili druge neurološke bolesti.

Zato nema razloga da od sutra jedemo koncentrat paradajza na kašiku verujući da smo pronašli hranu koja čuva pamćenje.

Ali istraživanje jeste ponudilo zanimljiv trag.

Kod zdravih ljudi srednjih godina tri meseca redovnog unosa koncentrisanog paradajza bila su povezana sa boljim rezultatima na pojedinim testovima pažnje, brzine obrade informacija i asocijativnog pamćenja.

Da li je za to zaslužan likopen, kombinacija sastojaka iz paradajza ili nešto treće, tek treba da pokažu veće i dugotrajnije studije.

Za sada paradajz ostaje ono što je bio i pre ovog istraživanja - veoma korisna namirnica koju vredi imati na jelovniku, ali ne i lek za mozak.

(Ona.rs / Danas)