Dr Vojislav Perišić otkriva: "Ovo NAJBOLJE RAZBIJA SVU MAST u jetri", dijeta nije dovoljna!

Povišen holesterol često se povezuje sa masnom i nezdravom hranom, viškom kilograma i nedostatkom fizičke aktivnosti. Ipak, stvarnost je nešto složenija - visoke vrednosti mogu da imaju i osobe koje su mršave, vode računa o ishrani i redovno vežbaju. Razlog se, između ostalog, može kriti u genetici, ali i u načinu na koji jetra proizvodi i prerađuje masnoće.

Prof. dr Vojislav Perišić objašnjava za portal "eKlinika" šta utiče na porast lošeg, LDL holesterola, zbog čega promena jelovnika nekada nije dovoljna i kada je neophodno uključiti lekove. Posebno naglašava da je važno reagovati na vreme, jer dugotrajno povišene vrednosti mogu ozbiljno da ugroze zdravlje krvnih sudova.

Preporučujemo

Kako jetra utiče na nivo lošeg holesterola?

Jetra ima jednu od najvažnijih uloga u metabolizmu masti i holesterola. Ona učestvuje u njegovom stvaranju, preradi i regulaciji, zbog čega je važno razumeti šta se u ovom organu događa kada laboratorijski nalazi pokažu povišene vrednosti.

LDL holesterol često se naziva lošim jer njegov višak može da doprinese stvaranju naslaga na zidovima arterija. Vremenom te naslage mogu da suze krvne sudove i otežaju protok krvi, čime se povećava rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema.

"Suština je smanjiti sintezu lošeg holesterola u jetri. To može da se uradi na više načina. Ne samo nivo holesterola već i kvalitet života i naša dugovečnost mogu da se dovedu u ravnotežu balansiranom dijetom i ranim prepoznavanjem hiperholesterolemije", objašnjava dr Perišić.

Profesor se osvrće i na značaj žučnih soli, koje imaju važnu ulogu u varenju i apsorpciji masti. Kod pojedinih ljudi njihovo funkcionisanje i prilagođavanje potrebama organizma mogu da predstavljaju problem.

"Jedan broj ljudi, a to nije mali procenat, ne adaptira svoj set žučnih soli na efikasno varenje i ne može da svari ono što smo uneli, posebno ako su u pitanju dodatne kalorije koje se deponuju u jetru u vidu masti", navodi profesor.

Zašto promena ishrane nekada nije dovoljna?

Kada se utvrdi povišen holesterol, jedan od prvih saveta jeste promena načina ishrane. Smanjenje unosa zasićenih masti, izbegavanje preterano prerađene hrane i uvođenje više voća i povrća mogu da budu važan deo brige o zdravlju.

Ipak, rezultati ne moraju uvek da budu onakvi kakve očekujemo. Dr Perišić ističe da postoje ljudi koji imaju masnu jetru čak i kada se hrane uobičajeno, bez očiglednih preterivanja.

"Imamo i ljude koji na normalnoj ishrani imaju masnu jetru. Ako pokušamo da smanjimo holesterol i trigliceride dijetetsko-higijenskim režimom i lekovima, možemo da ga smanjimo samo za oko 30 procenata. Ostalo ne možemo", kaže profesor.

Na nivo holesterola, dakle, ne utiče samo ono što pojedemo. Organizam ga i sam proizvodi, a na taj proces mogu da utiču različiti faktori, uključujući nasledne predispozicije i metabolizam.

Kada su lekovi neophodni za kontrolu holesterola?

Iako su pravilna ishrana i fizička aktivnost važni, kod pojedinih ljudi oni nisu dovoljni da bi se holesterol doveo u preporučene granice. To je naročito značajno kod osoba koje imaju dugotrajno povišene vrednosti i povećan rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Dr Perišić upozorava da se u takvim situacijama ne treba oslanjati isključivo na promene životnih navika.

"Bez lekova krvni sudovi ne mogu da se sačuvaju ukoliko su vrednosti hronično povišene", ističe profesor.

Odluka o terapiji zavisi od ukupnog kardiovaskularnog rizika, vrednosti LDL holesterola i drugih zdravstvenih faktora. Zbog toga je važno da lekar proceni nalaze i odredi da li su potrebni lekovi, kao i koja terapija je najprikladnija.

Povišen holesterol često ne izaziva nikakve simptome, pa osoba može godinama da ne zna da ima problem. Upravo zato su redovne kontrole i pravovremeno otkrivanje posebno važni.

Visok holesterol mogu da imaju i mršave osobe

Jedna od čestih zabluda jeste da povišen holesterol imaju samo ljudi sa viškom kilograma ili oni koji se nezdravo hrane. Međutim, telesna težina nije jedini pokazatelj zdravlja krvnih sudova.

I mršave osobe mogu da imaju povišen LDL holesterol, a jedan od mogućih razloga jeste genetika. Nasledna hiperholesterolemija može da se ispolji već u detinjstvu, zbog čega je važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju bolesti i na vreme proveravati vrednosti masnoća u krvi.

Kod osoba sa naslednom sklonošću problem može da postoji čak i kada vode računa o ishrani i redovno su fizički aktivne. Zbog toga nije dobro samostalno zaključivati da je sve u redu samo na osnovu izgleda ili telesne težine.

Dr Perišić savetuje hodanje, vežbanje i umerenost u ishrani

Pored terapije kada je potrebna, svakodnevne navike imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja jetre i regulisanju masnoća u organizmu. Profesor Perišić posebno izdvaja kretanje, ali i jednostavne promene u jelovniku.

"Radite, trošite energiju, hodajte, vežbajte, pokušajte da trošite više kalorija nego što unesete. Budite umereni u hrani i neka tu bude što više voća i povrća, kao i što više sveže hrane. Izbegavajte prerađenu, masnu, prženu i pohovanu hranu. Kretanje! U kretanju je ključ razbijanja masti u jetri", poručuje dr Perišić.

Govoreći o značaju fizičke aktivnosti, posebno je izdvojio hodanje kao naviku koju većina ljudi može da uvede u svakodnevicu.

"Kada bi svaka odrasla osoba svakodnevno hodala 8 kilometara, može i u umerenom tempu, sve masnoće iz jetre bi se sagorele, pa i one takozvane ekstra masnoće. A da ponovimo, prooksidantno dejstvo masnoća uništava hepatocite, ćelije u jetri. Dijeta i lekovi koji će regulisati sintezu holesterola, sa ciljem povećanja procenta žučnih soli koji učestvuju u varenju masnoća, delovaće još efikasnije ako hodanjem i fizičkom aktivnošću stimulišemo jetru na ovaj proces", objasnio je profesor za eKliniku.

Njegova poruka je da fizička aktivnost treba da bude deo svakodnevice, uz ishranu prilagođenu potrebama organizma i terapiju kada je neophodna.

Ipak, važno je imati u vidu da hodanje samo po sebi ne može da garantuje uklanjanje masnoće iz jetre niti da zameni lečenje. Potrebna količina aktivnosti zavisi od zdravstvenog stanja i mogućnosti pojedinca, a kod osoba sa povišenim holesterolom plan lečenja treba prilagoditi na osnovu medicinskih nalaza.

Kontrola holesterola zato podrazumeva više od izbacivanja pojedinih namirnica iz jelovnika. Redovne analize, prepoznavanje naslednih faktora, odgovarajuća terapija i kretanje predstavljaju važne korake u očuvanju zdravlja krvnih sudova i jetre.

(Ona.rs)