Brzina kojom hodate može da otkrije mnogo o zdravlju: Jednu promenu ne treba pripisivati samo godinama

Kada govorimo o šetnji i zdravlju, uglavnom brojimo korake. Da li smo prešli dovoljno, koliko nam još nedostaje i moramo li baš svakog dana da stignemo do onih čuvenih 10.000? Međutim, pažnju zaslužuje i nešto drugo: tempo kojim hodamo, naročito ako primetimo da više ne možemo da pratimo sopstveni nekadašnji ritam.

Istraživanje objavljeno u časopisu JAMA Network Open pokazalo je da su hodanje, tj. veća brzina hoda na kliničkom testu i viši ritam koraka u svakodnevnom životu povezani sa manjim rizikom od smrti tokom praćenja. Ipak, to ne znači da je dovoljno samo ubrzati korak da bismo produžili život. Brži hod može da bude pokazatelj da je osoba već boljeg opšteg zdravlja.

Šta su istraživači pratili?

U britanskom istraživanju učestvovalo je 4.067 ljudi, prosečne starosti oko 69 godina. Većinu su činili muškarci. Njihovo hodanje procenjivano je kratkim testom u ordinaciji i uređajem koji su nosili na ručnom zglobu tokom svakodnevnih aktivnosti. Praćenje je trajalo gotovo 12 godina, a za to vreme preminulo je 739 učesnika.

Veća brzina na kliničkom testu bila je povezana sa 23 odsto manjim rizikom od smrti po porastu od jedne standardne devijacije, statističke mere raspona rezultata. Dakle, procenat se ne odnosi na proizvoljno ubrzanje hoda. Studija nije utvrdila jednu brzinu koju bi svi trebalo da dostignu, niti je dokazala da samo ubrzavanje hoda smanjuje rizik.

Za hodanje mora da sarađuje celo telo

Šetnja deluje jednostavno zato što je većina nas obavlja bez razmišljanja. Međutim, iza svakog koraka stoji saradnja više sistema u organizmu.

Srce i pluća moraju da podrže napor, mišići da obezbede snagu, a mozak da uskladi pokrete i održavanje ravnoteže. Zato promena u načinu hodanja može da bude koristan signal da se nešto promenilo i u našem zdravlju.

Fizioterapeutkinja Neha Sabarval, koja nije učestvovala u istraživanju, objasnila je za Healthline da u radu sa starijim osobama obraća pažnju upravo na usporavanje u odnosu na njihov raniji tempo.

Iza toga mogu da stoje slabost mišića, bolovi, manja izdržljivost, problemi sa ravnotežom ili neko zdravstveno stanje. Takvu promenu lako pripišemo godinama, ali time možemo da previdimo razlog koji zaslužuje pregled.

Važnije je da li ste sporiji nego ranije nego da li ste sporiji od drugih

Neko prirodno hoda brže, neko sporije. Zbog toga poređenje sa partnerom, prijateljicom ili komšijom ne mora mnogo da nam kaže.

Korisnije je obratiti pažnju na sopstvene navike. Da li vam sada treba više vremena za istu relaciju? Zastajete li češće? Da li ste ranije bez problema išli uz stepenice, a sada ostajete bez daha?

Sabarval naglašava da je više zanima da li osoba hoda sporije nego pre šest meseci nego da li može da prestigne nekoga drugog.

To je i važna razlika u tumačenju istraživanja: brzina hoda može da pruži informacije o zdravlju, ali sama po sebi nije dijagnoza niti precizna prognoza koliko će neko živeti.

Kada usporavanje treba proveriti?

Doktor Teodor Strejndž, koji takođe nije učestvovao u studiji, rekao je za Healthline da novonastalu zadihanost pri naporu koji ranije nije predstavljao problem treba proceniti.

Isto važi za nove bolove koji otežavaju kretanje ili primetno smanjenje izdržljivosti. Umesto da sebe terate da hodate brže po svaku cenu, korisnije je da sa lekarom proverite zbog čega se tempo promenio.

Ako postoje teškoće sa ravnotežom, snagom ili samim hodom, nekim ljudima može da pomogne fizikalna terapija i program vežbi prilagođen njihovom stanju.

Krenite od onoga što trenutno možete

Za svakodnevno kretanje važniji je održiv ritam od jurnjave za tuđim rezultatom. Strejndž savetuje postepeno povećavanje aktivnosti, uz praćenje koraka ako vam to pomaže da uočite navike i napredak.

Broj na satu, međutim, ne govori sve. Obratite pažnju i na to kako se osećate dok hodate, koliko lako dišete i da li vas nešto boli.

Šetnja ne mora da postane takmičenje. Ali ako put koji ste do juče prelazili bez razmišljanja odjednom postane naporan, to je promena koju vredi proveriti.

(Ona.rs / Healthline)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.