Napustila Karibe i zbog Nemanje došla u Beograd: Karina u Trinidadu ima dvoje dece, ovde rodila još troje

Kada se spoje dve potpuno različite kulture, ljubav, petoro dece i odluka da sunčani Trinidad zamenite za Beograd, nastaje ljubavna priča koja pokazuje da dom nije nužno mesto na kom smo rođeni, već ono gde želimo da budemo. Nemanja iz Srbije i Karina sa Kariba upoznali su se na kruzeru, gde su radili, a njihov prvi susret nije prošao baš onako kako bi se očekivalo od početka velike ljubavi.

Danas, posle više od decenije zajedničkog života, ova porodica ponovo gradi svakodnevicu u Srbiji. Nemanja i Karina vole da kažu da imaju petoro dece: Ismiela i Kalifu, Karininu decu iz prethodnog braka, koji i dalje žive na Karibima, i troje zajedničke - Vladimira, Vasilisu-Katju i Vukašina. Iza njih su godine provedene na brodovima, život na Karibima, poslovni poduhvati, različiti običaji i izazovi koje donosi odgajanje dece u dve potpuno različite sredine.

Preporučujemo

U razgovoru za Ona.rs otkrili su kako su se upoznali, šta ih je povezalo uprkos kulturološkim razlikama, ali i zašto su odlučili da napuste život na Karibima i vrate se u Beograd.

Prvi susret nije bio ljubav na prvi pogled

Karina, koja je na društvenim mrežama prepoznatljiva kao „Karipska mama“, i Nemanja upoznali su se dok su radili na kruzeru. On je bio direktor fitnesa, a ona je radila u odeljenju za negu i ulepšavanje. Iako su jedno drugo primetili gotovo odmah, prvi kontakt nije prošao bez nesporazuma.

Karina je priznala da joj se Nemanja dopao čim ga je ugledala, ali ju je njegovo ponašanje u teretani navelo da pomisli da je nepristojan. Kada mu je prišla da postavi pitanje, on je trenirao sa slušalicama, a ubrzo joj je, primetivši da ima problem sa kolenom, rekao da ne bi trebalo da bude na traci za trčanje.

- Pomislila sam: Bože, kako je nepristojan! Otišla sam na traku i nastavila da vežbam, a onda je došao i rekao mi da, ako imam povredu kolena, ne bi trebalo da trčim. Tada sam mislila da je baš arogantan. Kasnije sam shvatila da je to jednostavno njegov način komunikacije.

Nemanja, međutim, nije imao nameru da ostavi takav utisak. Kako je objasnio, direktnost koju je smatrao sasvim normalnom na Balkanu u drugim kulturama često se doživljava drugačije.

- Nikada mi nije bila namera da budem nepristojan. Ja sam jednostavno direktan. Kod nas, ako je neko debeo, kažeš da je debeo, nema uvijanja i ulepšavanja. Međutim, ljudima u drugim kulturama to može da zvuči grubo. Potrebno je vreme da upoznaš nekoga i shvatiš da iza načina na koji govori ne stoji loša namera - kaže on.

Ipak, kada su konačno počeli da razgovaraju, shvatili su da imaju mnogo više zajedničkog nego što su mogli da pretpostave.

Razgovor koji je trajao do dva ujutru promenio je sve

Njihov prvi izlazak pretvorio se u višesatno druženje. Menjali su restorane, pričali i šalili se, a razgovor se nastavio sve dok nisu počeli da zatvaraju lokale. Već posle nedelju dana praktično su započeli zajednički život.

- Bilo je fascinantno shvatiti da dolazimo iz toliko različitih delova sveta, a da smo u mnogo čemu slični. Imali smo o čemu da razgovaramo i jednostavno nismo želeli da se veče završi. Posle nedelju dana postali smo nerazdvojni - prisetila se Karina.

Nemanja ju je zaprosio posle samo tri meseca veze. Iza te odluke stajala je i bojazan da bi zbog posla na brodovima mogli ponovo da se razdvoje i da ne dobiju priliku da nastave zajedničku priču. Prsten je kupio iako mu je nedostajao novac, a u celoj situaciji pomogao mu je kolega.

Njihov odnos ubrzo je prerastao u brak, a ono što je usledilo zahtevalo je mnogo više od ljubavi: trebalo je organizovati život na dve strane sveta, rešavati papirologiju i pronaći način da porodica bude na okupu.

Iz Trinidada u Beograd zbog dece

Nemanja i Karina godinama su živeli na Trinidadu i Tobagu, gde su gradili posao i porodični život. Ipak, Beograd je ostao važan deo njihove priče, posebno za njihovog sina Vladimira, koji je prve dve godine života proveo u Srbiji sa bakom i dekom dok su roditelji radili na brodovima.

Kada su 2023. godine došli u Beograd na nekoliko meseci, deca su stekla prijatelje, a roditelji su počeli ozbiljnije da razmišljaju o povratku. Odluka nije bila jednostavna, ali je porodica na kraju zaključila da će im život u Srbiji doneti ono što im je u tom trenutku bilo najvažnije.

Nemanja je istakao da su bliskost porodice, zajedničke vrednosti i odrastanje uz rođake i prijatelje imali veliku ulogu u toj odluci.

Karina je, sa druge strane, priznala da joj prvi dolazak u Srbiju nije bio jednostavan. Naviknuta na sunce, plaže i toplu klimu, u početku se pitala da li je donela pravu odluku. Ipak, vremenom je zavolela Beograd, njegovu kulturu i način na koji ljudi provode vreme sa porodicom.

Posebno ju je osvojila jedna svakodnevna navika koju ranije nije poznavala.

- Obožavam to što je porodica ovde toliko važna. Mi zajedno jedemo gotovo 90 odsto obroka. To su mali rituali koje nisam imala dok sam odrastala. Sada ih imam sa mužem i decom i mnogo mi znače - ističe.

Ipak, život u Srbiji ima i jednu manu koju Karina ne može da zanemari: nedostaje joj opuštenost ljudi sa Kariba. Kako kaže, tamo se ne nerviraju zbog svega i ne dozvoljavaju da im sitnice pokvare dan, dok je Nemanja, kao pravi Srbin, skloniji stresiranju.

Petoro dece, dva sveta i planovi koji se stalno menjaju

Njihova porodica danas broji petoro dece, a svakodnevica je sve samo ne dosadna. Nemanja priznaje da je oduvek želeo veliku porodicu, iako nije verovao da će mu se ta želja ostvariti.

Uvek sam želeo veliku porodicu, ali nikada nisam stvarno verovao da ću je imati. Deca su velika odgovornost i mnogo koštaju. Važno je da im obezbediš sve što im je potrebno, a da ih pritom ne razmaziš. Kod nas je stalno bučno, deca se svađaju, igraju, ali se mnogo vole. To je najvažnije.

Posebno ističe koliko su starija deca pomagala u odgajanju mlađih, kao i koliko im znači što u Srbiji imaju rodbinu koja može da uskoči kada je potrebno. Razlika u odnosu na život na Trinidadu ogleda se i u svakodnevnoj slobodi dece, njihovom druženju i odrastanju.

Porodica se prilagođava i novom školskom okruženju. Za Vladimira, kojem je engleski prvi jezik, učenje srpskog predstavlja izazov, ali roditelji ne žele da ga opterećuju očekivanjima. Važnije im je da stekne prijatelje, provodi vreme napolju i postepeno se navikava na novu sredinu.

A kada je reč o budućnosti, Nemanja i Karina još ne žele da se vežu za samo jednu destinaciju. Razmišljaju o mirnijem životu, možda na seoskom imanju, a u planovima se i dalje pojavljuju Španija i Karibi.

Šta ih je sve pratilo na putu od kruzera do porodičnog života u Beogradu, kako su prevazilazili razlike i zbog čega veruju da je najvažnije da ostanu zajedno, pogledajte u njihovoj iskrenoj ispovesti u videu na početku teksta.

(Ona.rs)