Komandant Če Gevara, sveprisutni simbol pobune: "Pucaj, kukavice. Ubićeš samo čoveka"
Komandant Če Gevara danas bi napunio 96 godina - čovek koji je zahtevao stvaranje "novog čoveka" vođenog moralnim, a ne materijalnim principima
Ernersto Gevara, poznatiji kao Če Gevara, bio je i ostaće sveprisutni simbol pobune i otpora širom sveta - onaj koji se borio za slobodu naroda, po cenu sopstvenog života; onaj koji je prkosno gledao smrti u oči.
Argentinski dečak iz oligarhijske porodice pred kojim je bila svetla budućnost nakon studija medicine odlučio je da mu nije dovoljno da kroz život korača "zatvorenih očiju". U njegovom srcu plamtela je zverska želja za pravdom. Iako bolešljivog zdravlja, pogođen astmom od ranog detinjstva, Ernesto je na motociklu obilazio celu Latinsku Ameriku, svedočeći gladi, građanskim ratovima, siromaštvu, narodu koji, kako je naveo, "nije gledao na smrt dece kao na tragediju, već nezgodu, propratnu okolnost siromaštva".
Njegova lekarska zakletva terala ga je da pruža prvu pomoć gde god je to bilo moguće, ali Ernesto je želeo više. Želeo je da menja svet. I tako je, igrom sudbinskih okolnosti, dečak kojeg je vojska odbila zbog "krhkog zdravlja" postao najbolji kubanski gerilac, onaj koji je sa 400 gerilaca pobedio 4000 Batistinih vojnika, moralni vođa, Kastrova desna ruka i najveći heroj 20. veka, što je potvrdio i magazin "Tajms" - svrstavajući ga među 20 najznačajnijih istorijskih figura u 20. veku.
Ikona društvene i političke revolucije, strog vojskovođa potpuno posvećen revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, zazirao je od kapitalističkog uticaja na društvo, dizao glas protiv američkih postupaka tokom aparthejda, a nije se suzdržavao ni da kritikuje SSSR uprkos njihovom savezu. Če Gevara je verovao u svoju istinu i borio se za sve žrtve imperijalizma - to ga je, na kraju, koštalo života.
Kapitalizam je smatrao "borbom vukova" u kojoj "samo jedan može da pobedi, na štetu drugih"; zahtevao je stvaranje "novog čoveka" vođenog moralnim, a ne materijalnim principima.
Titule ministra, direktora i na kraju svetskog ambasadora Kube zamenio je za status gerilca i ponovo krenuo u misiju.
Nakon propalog pokušaja pobune u Kongu, uhvaćen je i ubijen u Boliviji, a svom dželatu kojem je drhtala ruka dok je držao pištolj, rekao je, prkosno gledajući ga u oči: "Pucaj, kukavice. Ubićeš samo čoveka." Pre smrti pljunuo je nekoliko oficira, odbio da progovori i zatražio duvan.
Kuba ga i dan-danas pamti kao čoveka iz naroda koji je nedeljom, zajedno sa njima, sekao šećernu trsku, a on je ovako govorio o životu.
1. "Neću predahnuti pre nego što kapitalistička hobotnica bude uništena."
2. "Revolucija nije jabuka koja pada kada je zrela. Morate je naterati da padne."
3. "Jedina strast koja me vodi je istina."
4. "Kad god nas smrt iznenadi, neka je dobrodošla - ako naš bojni poklič dopre makar samo do jednog prijemčivog uha."
5. "Mi, sami, ne vredimo ništa. Revolucija je jedina važna stvar."
6. "Mnogi će me nazvati avanturistom, i jesam, ali druge vrste - ja sam jedan od onih koji rizikuje svoju kožu da bi dokazao svoje floskule."
7. "Svaki dan koji prođe je dan bliže cilju. Mi imamo sastanak sa istorijom i ne možemo dozvoliti sebi da budemo uplašeni."
8. "Ako drhtiš od ogorčenja na svaku nepravdu, onda si mi drug."
9."Pravi revolucionar je vođen velikim osećanjem ljubavi. Nemoguće je zamisliti pravog revolucionara bez ovog kvaliteta."
10. "Imam samo jednu želju - želim da moj kraj bude moj početak."
(Ona.rs)