Raste uz svaki put, a naši stari su je cenili više od zlata: Cikorija upravo sada cveta i krije moćna svojstva

Na livadama, pored njiva i seoskih puteva ovih dana cveta biljka pored koje većina ljudi prođe, a da je i ne primeti. Njeni nežni plavi cvetovi otvaraju se sa prvim zracima sunca, a već oko podneva često se zatvaraju, kao da čuvaju svoju malu tajnu od užurbanog sveta.

Reč je o divljoj cikoriji (Cichorium intybus), samonikloj biljci koju su naši preci vekovima koristili u ishrani i narodnoj medicini. Danas je mnogi smatraju običnim korovom, iako se njeni koren, listovi i cvetovi nalaze u brojnim naučnim istraživanjima zbog sastojaka koji mogu imati blagotvoran uticaj na organizam.

Preporučujemo

Najlepša je upravo tokom jula, kada plavi cvetovi prekrivaju livade i puteljke širom Srbije.

Biljka koja je nekada menjala kafu

Malo ko zna da je cikorija nekada bila toliko cenjena da se njen koren sušio, pržio i mleo kao zamena za kafu. Taj napitak i danas ima svoje poklonike, posebno među ljudima koji žele da smanje unos kofeina.

Međutim, ono što je čini posebno zanimljivom nisu samo tradicionalna upotreba i specifičan ukus, već njen sastav.

Koren cikorije bogat je inulinom, prirodnim vlaknom koje predstavlja hranu za korisne bakterije u crevima. Zbog toga se cikorija često svrstava među najbolje prirodne prebiotike, a zdrava crevna flora danas se povezuje ne samo sa varenjem, već i sa jačim imunitetom i boljim opštim zdravljem.

Saveznik varenja i jetre

U narodnoj medicini cikorija je vekovima korišćena za podsticanje varenja i rada jetre. Savremena istraživanja pokazala su da određena jedinjenja iz ove biljke mogu doprineti normalnoj funkciji digestivnog sistema i pomoći lučenje žuči, zbog čega se često nalazi u biljnim mešavinama namenjenim varenju.

Upravo zato mnogi travari preporučuju čaj od korena ili listova cikorije osobama koje imaju osećaj težine posle obroka ili žele da obogate ishranu prirodnim biljnim vlaknima.

Naravno, to ne znači da cikorija leči bolesti, ali može biti vredan deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Zašto je toliko hvale stručnjaci?

Osim inulina, cikorija sadrži i brojne biljne materije sa antioksidativnim dejstvom. Antioksidansi pomažu organizmu da se izbori sa oksidativnim stresom, procesom koji se povezuje sa starenjem ćelija i razvojem različitih hroničnih oboljenja.

Listovi i cvetovi sadrže vitamine i minerale, dok se koren smatra najvrednijim delom biljke zbog visokog sadržaja vlakana.

Zbog svega toga cikorija je poslednjih godina ponovo postala zanimljiva nutricionistima, a proizvodi na njenoj bazi sve češće se mogu pronaći u prodavnicama zdrave hrane.

Raste svuda oko nas

Jedna od najvećih zanimljivosti jeste to što ovu biljku nije potrebno tražiti po planinama ili zabačenim predelima.

Cikorija raste:

• uz livade,
• pored njiva,
• na pašnjacima,
• uz seoske puteve,
• na zapuštenim parcelama,
• na sunčanim i suvim terenima.

Cveta od juna do septembra, ali je upravo sredinom leta najlakše uočiti njene prepoznatljive svetloplave cvetove.

Ipak, ako planirate da je berete, stručnjaci savetuju da to nikada ne činite uz prometne saobraćajnice ili na mestima gde postoji mogućnost zagađenja ili upotrebe pesticida. Za upotrebu su pogodne samo biljke ubrane na čistim i nezagađenim staništima.

Naši preci znali su ono što danas potvrđuje nauka

Pre nego što su postojale apoteke na svakom koraku, ljudi su pažljivo posmatrali prirodu i učili koje biljke mogu biti korisne. Cikorija je bila jedna od njih. Koristila se kao hrana, napitak i biljka koja je imala važno mesto u narodnoj medicini.

Danas, kada se sve više govori o značaju zdrave ishrane, crevnog mikrobioma i prirodnih izvora vlakana, ova skromna biljka ponovo dolazi u fokus.

Možda upravo zato vredi zastati sledeći put kada na livadi ili pored puta ugledate njene plave cvetove. Biljka koju većina smatra običnim korovom krije priču dugu vekovima - i podseća da se neka od najvrednijih bogatstava prirode često nalaze tamo gde ih najmanje očekujemo.

(Ona.rs)