Bogom dan cvet vam raste pod nogama: Psujete ga s proleća i kosite umesto da stavite u teglu radi zdravlja

Šetate se po dvorištu, kosite travnjak ispred kuće ili prolazite pored seoske livade, i gde god da pogledate beli se u travi na hiljade sićušnih cvetova. Većina vas na bele rade gleda samo kao na dosadni korov koji valja pokositi ili kao igrariju za decu da od njih pletu venčiće za kosu.

Niko u prolazu i ne pomisli da pod nogama gazite pravu malu apoteku i besplatnu hranu. Ovaj cvet, čije latice deca čupkaju uz ono čuveno "voli me-ne voli me", u sebi krije čuda za zdravlje i pravu poslasticu za kuhinju.

Preporučujemo

Zaustavlja kašalj, čisti jetru i nosi više vitamina C nego što možete da zamislite

Nije slučajno što bela rada (na latinskom Bellis perennis, što u prevodu znači "večno lepa") cveta skoro preko cele godine. Od ranog proleća u martu pa sve do kasne jeseni u novembru, ova otporna biljka prkosi vremenu i suncu. Zanimljivo je da se njeni cvetovi sa zalaskom sunca ili pre kiše sklapaju, čuvajući ono najbolje u sebi.

U narodnoj medicini još od 15. veka dobro se zna za lekovita svojstva ovog divljeg cveta. Čuveni starinski travari zapisali su da kuvana bela rada "greje jetru i unutrašnje organe" i podstiče rad creva. U sebi sadrži sapogine koji rastaraju sekret i olakšavaju iskašljavanje kod dosadnih prehlada i kašlja, ali i gorke materije koje pokreću varenje i pročišćavaju organizam od nakupnjenih otrova.

Tokom teških vremena, kad god je bila nestašica hrane, narod se okretao onome što raste u prirodi. Naučna istraživanja divljeg jestivog bilja pokazala su da bela rada sadrži čak 34 miligrama vitamina C na 100 grama sveže biljke, što je svrstava u sam vrh prirodnih podizača imuniteta.

Stari su je zvali "biljka za kosti", a vidari su od nje pravili meleme

U staroj irskoj narodnoj medicini, bela rada se upotrebljavala doslovno za sve: od glavobolje, stomaka i jetre, pa sve do tuberkuloze i teških kožnih problema. Englezi su je u 16. veku zvali i "kostobolja" ili "biljka za kosti", jer su verovali da njeni oblozi pomažu da slomljene kosti brže zarastu i zacele.

Ako se udarite, skupite modrice ili vas muče mišići i ujed nekog insekta, bela rada skače u pomoć. Njeni tannini deluju protiv upala, pa se od cvetova i listova odvajkada prave tinkture, melem za opekotine ili losioni za osetljive i umorne oči.

Najbolje od svega jeste to što je cela biljka potpuno jestiva. Možete jesti sveže listove, korene i same cvetove. Mlad list ima blago gorak i orahast ukus, pa se odlično meša u sveže salate ili ubacuje u čorbe umesto drugog zeleniša.

Kako da besplatno napravite domaće kapare iz vašeg dvorišta

Nemojte trošiti novac u prodavnicama na skupe teglice kapara kad identičan, pa i ukusniji specijalitet možete napraviti sami, i to od pupoljaka bele rade iz vašeg dvorišta.

Postupak je poprilično jednostavan i domaćinski. Uveče ili pred sumrak, kada se cvetovi zatvore, uberite čvrste pupoljke bele rade i dobro ih operite pod mlazom hladne vode.

Za pripremu vam je potrebno:

• pupoljci bele rade (količina po želji)
• 150 ml jabukovog sirćeta
• 150 ml vode
• prstohvat soli i malo šećera
• začini po želji (majčina dušica, lovorov list ili ruzmarin)

U šerpicu sipajte sirće, vodu, so, šećer i začine, pa pustite da sve kratko proključa. Oprane pupoljke složite u čistu, staklenu teglu i prelijte ih vrućim presolcem tako da budu potpuno potopljeni. Teglu dobro zatvorite, ostavite da se ohladi i pustite da odstoji sedam dana. Nakon nedelju dana dobićete savršene domaće kisele kapare koji idu uz svako pečenje, salatu ili sendvič.

Nema nikakve potrebe da primate lekove ili kupujete skupe dodatke pre nego što pogledate u svoje dvorište. Sledeći put kada pokrenete kosačicu, zaobiđite bar jedan lepi žbunić belih rada, uberite šaku cvetova za čaj ili salatu i iskoristite dar koji nam priroda besplatno nudi na svakom koraku. Samo budite umereni, jer pojedini ljudi mogu biti alergični na biljke iz porodice glavočika, pa je uvek najbolje početi sa manjim količinama.

(Ona.rs / Fryd / Eat Weeds)