Paganska svetkovina koja se krije iza roštilja i uranka na 1. maj

Prvi maj, poznat i kao Međunarodni praznik rada, nije samo simbol borbe za radnička prava, već nosi u sebi i mnogo dublju, stariju priču. Ovaj datum ima korene u prastarim paganskim običajima, koji su vekovima oblikovali način na koji ljudi dočekuju proleće, život i obnovu. Istoričarka Dijana Vasiljević za Ona.rs otkriva drevna značenja ovog praznika, od keltskih rituala, preko germanskih verovanja, do slovenskih tradicija koje i danas žive kroz običaje poput uranka i Đurđevdana.

Preporučujemo

Paganski koreni Prvog maja

Prvi maj, poznat i kao Međunarodni praznik rada, ima duboke korene u paganskim običajima, koji sežu u duboku prošlost, od antičke Grčke, preko rimskih i germanskih pa do slovenskih običaja. Posebno se ističe u keltskom festivalu Beltane, koji se i danas tradicionalno obeležava 1. maja, i Valpurgijskoj noći, koju će čak čuveni Gete opevati u svom neverovatnom Faustu.

Grčke i keltske svetkovine proleća

Stari Grci su proslavljali Prvi maj u čast boginje Maje, po kojoj i ovaj mesec nosi naziv do danas, a svetkovine su bile posvećene preporodu i blagostanju. Po starim običajima, u ranu zoru se odlazilo u šumu, gde se, uz pesmu i igru, seklo majsko drvo, donosilo u selo i postavljalo na trgu ili centralnom delu mesta i kitilo raznim cvećem i ukrasima. U keltskim i germanskim običajima, majsko drvo je ukrašavano i trakama koje su se plele oko njega i oko kojih su se izvodili ritualni plesovi.

Beltane – početak svetle polovine godine

Beltane je bio jedan od četiri glavna keltska sezonska festivala, zajedno sa Samhainom, Imbolcom i Lughnasadhom, i označavao je početak leta. Za ovaj festival karakteristični su običaji paljenja velikih vatri na brdima, kroz koje su prolazili stanovnici tog kraja, zajedno sa stokom, jer se verovalo da vatra ima zaštitna svojstva – kako bi se zaštitili od bolesti i zlih duhova. U nekim delovima Evrope, kroz ovu vatru su prolazili mladi parovi ili je pak preskakali, kako bi se očistili od zlih sila.

Kuće, vrata i prozori su se ukrašavali žutim i belim cvećem, poput jagorčevine i gloga, koje je simbolizovalo vatru i sunčevu energiju, dok su se hrana i piće ostavljali kao ponude vilama kako bi se osigurala njihova naklonost i zaštita useva i stoke.

Valpurgijska noć – granica između svetova

Međutim, ono po čemu je ovaj praznik najpoznatiji jeste tzv. Valpurgijska noć, nazvana po hrišćanskoj svetiteljki Valpurgiji, zaštitnici od veštica i vradžbina, koja se dešava u noći između 30. aprila i 1. maja. Verovalo se da su u ovoj noći granice između svetova tanke, pa su duhovi i natprirodna bića mogli lakše komunicirati s ljudima.

Prema verovanjima, veštice su tada napuštale svoja skrovišta i okupljale se na visokim mestima, poput zloglasne planine Brocken u Nemačkoj. Tamo, među oblakom dima i iskrama, igrale su svoje sabate, prizivale sile prirode i slavile dolazak nove sezone. I dok je noć odmicala, verovalo se da se svet duhova i ljudi prepliće. Veštice, vile, duhovi predaka, pa čak i oni izgubljeni između svetova – svi su mogli da se kreću među živima. U mnogim mestima, ljudi su ostavljali darove vilama na pragovima svojih kuća – mleko, med, kolače – da ih umire i obezbede sreću za predstojeće mesece.

Moć jutarnje rose

A kada bi zora napokon svanula, dolazilo je vreme najnežnijeg čuda: jutarnje rose. Stari narodi su verovali da će oni koji se umiju rosom skupljenom na Beltane ili Valpurgijsko jutro zadržati mladost, zdravlje i lepotu kroz celu godinu. Tako su žene i devojke, još u polusnu, izlazile u polja, prstima kupile biserne kapljice sa svežeg cveća i umivale lica, noseći sa sobom tiho obećanje proleća.

Poruka praznika: život pobeđuje smrt

Poruka i Beltane festivala i Valpurgijske noći su iste – život pobeđuje smrt, a svetlost pobeđuje tamu.

Današnje obeležavanje Valpurgijske noći

Danas se Valpurgijska noć obeležava širom Evrope kroz različite običaje. U Nemačkoj (Brocken, Harc), ljudi se oblače u kostime veštica i demona, pale velike vatre i učestvuju u plesovima i festivalima. U Češkoj (Pálení čarodějnic) se prave lutke sa likom veštica koje se spaljuju na lomačama, uz pesmu, ples i okupljanje zajednice. U Švedskoj (Valborg), studenti i građani se okupljaju oko vatri, pevaju tradicionalne pesme i slave dolazak proleća.

Kod nas, Prvi maj je postao mesto tradicionalnog ranog okupljanja ljudi po raznim šumama ili parkovima u ranu zoru, koju zovu prvomajski uranak, a koji itekako ima odlike ovih paganskih elemenata. Mi ćemo, kao slovenski narodi, proslavljati ove praznike 6. maja, na Đurđevdan, ali sa istim značenjem i sličnim običajima.

Sećanje na večiti krug života

I dok vatre plamte i vetrovi šapću drevne priče, možda i danas, u ovoj noći kad senke plešu, svet još uvek pamti vreme kada su ljudi, duhovi i vile zajedno slavili večiti krug života.

(Ona.rs)