Preživeli su smrt! Ovo su ljudi koji su se vratili iz mrtvih: 15 istinitih priča koje će vas ostaviti bez daha

Zamislite da vas u deliću sekunde obuzme potpuni mir. Ne čujete ništa. Ne vidite ništa. Ne osećate strah – samo saznanje da je kraj došao. A onda... otvorite oči. Vratili ste se.

Kako izgleda trenutak kada ste zaista blizu smrti? Šta se dešava kad srce stane, a mozak još pokuša da zabeleži poslednji osećaj? Neki kažu – bela svetlost. Drugi – crnilo. Treći – tišina i potpuni mir.

Preporučujemo

Pre tačno deset godina, jedan korisnik Reddita postavio je pitanje:
„Ljudi koji su bili na ivici smrti ili su bili klinički mrtvi – možete li da opišete kako je to izgledalo?“
Godinu za godinom, stizali su odgovori. Hiljade njih. Intimni, potresni, katkad šokantni.

Danas, deset godina kasnije, izdvajamo 15 najmoćnijih ispovesti ljudi koji su „prevarili smrt“ i odlučili da podele ono što se ne može zaboraviti.

Odabrani odgovori su blago uređeni radi dužine, jasnoće i osetljivosti.

Sudari i crnilo: kad vas smrt dočeka na putu

Neki od najdramatičnijih trenutaka dešavaju se u saobraćaju – bez upozorenja, bez vremena za reakciju.

„Nemam nikakvo sećanje na vreme dok sam bio mrtav. Nema tunela. Nema belog svetla. Samo sam video kamion kako ide pravo na mene, i sledeće čega se sećam – bolnica. I dan-danas, posle 20 godina, i dalje mogu do detalja da prizovem sliku prednje maske tog kamiona. Posle toga – samo delovi: prijatelji kako pričaju, bol, krv... Ali sve to deluje kao da ste zaspali i probudili se, a ne sećate se sna.“
— war3rd

„Zamalo sam umro kada me je udario šleper. Dok sam bio polusvestan u bolnici, išao sam između mraka i bele izmaglice. Nisam osećao bol, iako su mi obe butne kosti bile slomljene – jedna s izbijenom kosti. Crnilo koje me je preplavilo delovalo je kao praznina. Kao spavanje bez snova.“
— nonconformist3

 Utapanje: kada znate da udišete smrt

Voda ne ostavlja mnogo vremena. Samo sekund nepažnje i telo već počinje da tone.

„Bilo je manje dramatično nego onesvešćivanje. Samo sve postane crno. Utopio sam se.“
— A40

„Zamalo sam se udavio u reci s jakim strujama. Uhvatio me je tok, nisam mogao da se izvučem. Nisam više mogao da zadržim dah, i smrt je počela da me preplavljuje kada mi se usta napunila vodom. Telo traži vazduh, ali znaš da ćeš udisati samo vodu. Onda sam video nekog da roni – bio je to moj rođak. Izvukao me. Ostatak dana bio sam u šoku. Tata je totalno poludeo. Niko nije znao da sam bio sekunde od smrti. Od tada ne volim jake struje – osim u vodenom parku.“
— anon

„Bio sam u šestom razredu kad sam skoro umro pod ledom. Sećam se samo da sam bio besan. Znao sam da ću umreti, ali nisam želeo to da prihvatim. Udarao sam led pesnicama, tražio rupu, ali je nisam nalazio. Bilo je to najhladnije što sam ikad osetio. Kad je sve počelo da sivi, pokušao sam još jednom. Odbacio sam se naniže i nekako udario nešto – kamen ili štap. Led je pukao. Hodao sam sat vremena po snegu, mokar. I to me skoro ubilo. Sledeći mesec sam samo drhtao u krevetu.“
— ellisonpark

 Bolnica, koma, respiratori – a vi ste samo crni ekran

Medicinski momenti smrti najčešće dolaze bez upozorenja. Jednog trenutka ste tu, sledećeg – nestanete.

„Bio sam u komi skoro dve nedelje. Sećam se praska, sve je postalo crno. Onda kao da je prošlo par minuta, ali probudio sam se u bolnici – 13 dana kasnije. Kao da je neko uključio i isključio prekidač.“
— InfoSponger

„Tehnički sam dva puta bio mrtav – oba puta zbog alergije na anesteziju. Bio sam pod narkozom, srce mi je stalo. Sećam se da sam se budio i pitao zašto me svi gledaju kao da sam duh. Ništa od toga ne pamtim.“
— KogWheel75

„Skoro pre 21 godinu, imao sam tešku anemiju. Borio sam se da ostanem budan, a onda me je preplavio potpuni mir. Znao sam da je to moj poslednji dan. I prihvatio sam ga. Kad sam se probudio, pitao sam: 'Je l’ ovo raj?' To iskustvo te menja. Osetiš mir. A onda – kao da neko ugasi svetlo.“
— Duyassene

„Zbog preeklampsije sam imala hitan carski rez u 32. nedelji. Tri dana kasnije, nisam mogla da dišem. Osećala sam da umirem. Nije bolelo. Bilo je mirno. Samo tuga jer neću videti decu kako rastu. Sledeće što znam – bila sam na respiratoru. Srce mi je stalo. Potrebno mi je bilo godinu dana da poverujem da sam zaista živa.“
— Walker-mama

Deca koja su se vratila: čudo u očima mališana

Kada dete umire, svet staje. Ali ponekad – čudo pobedi.

„Imao sam 6 godina. Dok smo sekli božićnu jelku, grlo mi se zatvorilo. Povraćao sam kofe krvi. Mama me je držala i plakala. Sve je postalo crno. A onda – svetlost. Toplina. Rekao sam: ‘U redu je, mama. Ne brini. Ovde je lepo. Čuvaće me dok se ne vratim.’ Bio sam klinički mrtav, pa na respiratoru mesec dana. Zvali su me ‘božićno čudo’.“
— rawbcrum

Padovi, potresi, klinci na ivici smrti

Naizgled bezazlene igre lako mogu postati trenutak koji menja život – ili ga završi.

„U skejt-parku sam pao pravo na glavu. Dve frakture lobanje. Stajao sam, ali nisam reagovao. Sledeće čega se sećam – ambulantna kola.“
— PROfessorShred

„U petom razredu sam pokušao da skočim biciklom sa rampe. Vozio sam 30 milja na sat. Preleteo sam preko volana i glavom udario beton. Sledeće: bolnica. Rekli su da mi je srce stalo u kolima. Ničega se ne sećam. Nije bilo ni tame. Samo... ništa.“
— Dmenzie

 Poslednja misao: „Ovde završavam“

Ponekad kraj dolazi iz najbanalnijih situacija – poput rutinskog dana na poslu.

„Radio sam u šahtu, vezan za sigurnosni konop. Kolega me vezao za kamion da se kanap ne uvuče. Onda je kamion krenuo. Pojasevi su me zatezali dok nisam mogao da udahnem. Pomislio sam: 'Ovako umirem.' Kamion je stao. Opustio se konop. Pao sam 4,5 metra. Preživeo.“
— anon

(Ona.rs/Buzzfeed)