Da li šećer zaista izaziva hiperaktivnost kod dece? Ovo je sve što roditelji treba da znaju, 1 stvar je VAŽNA

Sladoled, slatkiši, sokovi ... sve su to neizbežne stvari kada su mališani u pitanju, pa često podlegnemo pritisku pa im sve dopustimo. Ako ste se pronašli u ovoj rečenici, onda je vrlo verovatno da vaša deca jedu više slatkiša nego obično, što dovodi do hiperaktivnosti i viška energije

Ali da li zaista unos šećera izaziva hiperaktivnost kod dece, kao što mnogi roditelji veruju?

Preporučujemo

Ideja o "šejkeru od šećera" počela je da se širi 1970-ih, delom zahvaljujući bestseleru pedijatrijskog alergologa Bena Feingolda, Zašto je vaše dete hiperaktivno. U knjizi je Feingold tvrdio, uz malo dokaza, da aditivi u hrani, uključujući šećer, mogu izazvati uzbudljivo ponašanje kod dece.

Međutim, veza između šećera i hiperaktivnosti je od tada temeljno opovrgnuta u dve detaljne i dobro priznate recenzije istraživanja iz 1994. i 1995. godine. Preovlađujući konsenzus istraživača je: "nema nikakve veze - nijedne", kaže Mark Korkins, predsednik Komiteta za ishranu Američke akademije pedijatara.

Ipak, mit o "šećernom naletu" opstaje i danas je možda jači nego ikada. Pa šta se zaista dešava?

- Kada pogledamo periode kada deca unose puno šećera, to je obično u trenucima kada bi ionako bila hiperaktivna, čak i da im niste dali šećer - objašnjava on.

Drugim rečima, biti okružen slavljenjem sa rodbinom i prijateljima koje deca možda ne viđaju često samo po sebi predstavlja snažan stimulans.

Nauka o šećeru

Dajana Šni, pedijatrijska dijetetičarka kaže da je lično videla anegdotske primere tzv. "šećernih naleta". Međutim, "postoji mnogo stvari koje mogu objasniti hiperaktivnost i promene raspoloženja kod dece", objašnjava Šni.

- Jedna od njih je jednostavno to što su deca, a takvo ponašanje je sasvim normalno - kaže ona.

Takođe, konzumiranje visokoprerađenih ugljenih hidrata može izazvati inflamaciju, što može uticati na ponašanje deteta, dodaje ona. Isto tako, nedovoljno unošenje voća i povrća može dovesti do zatvora, što takođe izaziva nelagodnost i razdražljivost.

Kada jedemo ugljene-hidrate, telo ih razlaže u vrstu šećera u krvi zvan glukoza. Naši organi, tkiva i ćelije oslanjaju se na glukozu kao ključni izvor energije, jedan od razloga zašto je keto dijeta opasna.

Iako postoji mnogo vrsta šećera u ishrani, nutricionisti ih obično dele u dve osnovne kategorije: prirodni (prirodno prisutni) i dodati šećeri.

- U redu, šargarepa je povrće, bogata je beta-karotenom. Ali ona takođe sadrži prirodni šećer - objašnjava Korkins.

Voće takođe sadrži prirodne šećere, tzv. fruktozu, dok mleko sadrži laktozu. Međutim, Korkins naglašava da ne postoji ograničenje za količinu prirodnih šećera koju deca treba da unesu dnevno. Problem predstavljaju dodati šećeri, jer oni mogu doprineti zdravstvenim problemima poput gojaznosti, karijesa, bolesti srca, visokog holesterola, visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i masne jetre, prema Američkoj akademiji pedijatara.

Za decu mlađu od dve godine, Američka akademija pedijatara preporučuje da se dodati šećeri uopšte ne daju. Za decu između dve i 18 godina, preporučuje se najviše 25 grama, odnosno oko šest kašičica dodatog šećera dnevno.

Da stavimo to u kontekst: jedna limenka Coca-Cole sadrži 39 grama šećera (između 7,5 i 9,5 kašičica).

Slatki zubi

Pre nego što se osećate kao loš roditelj zbog toga što deca ponekad unesu više šećera nego što se preporučuje, Korkins i njegovi kolege su svesni koliko je to težak zadatak.

Sve u svemu, Šni savetuje roditeljima da razumeju da je šećer kao i svaki drugi sastojak - umereno je prihvatljiv.

- Sam šećer nije nužno loš ako se konzumira u malim količinama i retko. Dakle, ne brinem previše zbog povremenog parčeta rođendanske torte ili pita za Dan zahvalnosti. Ono što me više brine je redovno prisustvo šećera u detetovoj ishrani - kazala je ona.

(Ona.rs/National Geographic)