Sutra na Preobraženje valja jednu stvar uraditi za zdravlje najrođenijih: Šta odneti na groblje za pokoj duša

Kada stigne avgust i nastupe topli dani Velikogospojinskog posta, u domovima našeg naroda oseća se posebna blagodat i mir. Među svim danima koje sa strahopoštovanjem i ljubavlju obeležavamo, jedan ima sasvim posebno mesto u srcu svakog verujućeg čoveka. Reč je o Preobraženju Gospodnjem, velikom prazniku kada se, kako narod voli da kaže, preobražavaju i gora i voda, najavljujući odlazak leta i dolazak blagoslovenih jesenjih plodova.

Preporučujemo

Sama priča koja stoji iza ovog praznika vraća nas u treću godinu Hristovog propovedanja na zemlji. Spasitelj je tada poveo svoje najvernije apostole - Petra, Jakova i Jovana - na goru Tavor kako bi se zajedno molili. I dok je molitva trajala, pred njihovim očima odigralo se pravo nebesko čudo.

• "Preobrazio se jesi na Gori, Hriste Bože, pokazavši učenicima Tvojim slavu Tvoju, koliko mogahu. Neka obasja i nas grešne večna svetlost Tvoja..."

Lice Isusa Hrista zasijalo je jako poput sunca, a njegove haljine postale su blistavo bele, kao čist sneg. U tom trenu, apostoli su prvi put jasno videli božansku prirodu Spasitelja. Pored njega su se ukazali i starozavetni proroci Mojsije i Ilija, razgovarajući sa Hristom o onome što ga uskoro čeka u Jerusalimu.

Šta se zaista dogodilo one noći kad se nebo otvorilo - Zbog čega je Spasitelj na goru poveo samo trojicu najmilijih

Mnogi se zapitaju zbog čega na goru Tavor nisu pošli svi apostoli. Odgovor leži u tome što je Spasitelj unapred znao da će ga Juda izdati. Nije želeo da čovek nečistog srca svedoči božanskoj slavi, ali isto tako nije hteo ni da ga ostavi samog u podnožju gore, kako Juda kasnije ne bi tražio opravdanje za svoj greh.

Kada se nad njima spustio sjajan cloud, začuo se sam glas Boga Oca koji je poručio: "Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte!" Uplašeni apostoli pali su licem na zemlju, ali im je Isus prišao, nežno ih dotakao i izgovorio reči koje i danas svima nama daju utehu: "Ustanite i ne bojte se!"

Pojavljivanje Mojsija i Ilije imalo je dubok značaj za narod onog vremena. Time je razbijena zabluda da je Isus tek jedan od proroka, već je jasno pokazano da je on sam Car nad prorocima, koji priprema učenike da ostanu jaki u veri tokom predstojećih dana njegovog stradanja.

Osvećeno grožđe nosite na groblje

U našoj pravoslavnoj tradiciji, Preobraženje se uvek slavi 6. avgusta po starom, odnosno 19. avgusta po novom kalendaru, i ubraja se u dvanaest velikih Gospodnjih praznika. S obzirom na to da ovaj praznik uvek pada u vreme Velikogospojinskog posta, trpeza je uvek posna, ali praznično obogaćena ribom i vinom.

Ono po čemu domaćice i domaćini ponajviše prepoznaju ovaj svetli dan jeste prelep crkveni običaj osvećenja plodova. Na kraju Svete Liturgije, sveštenik osvećuje grožđe, koje se potom deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na darovanim plodovima.

• U krajevima gde grožđe ne rađa, osvećuju se druge voćke, najčešće mirisne domaće jabuke.
• Prema starom narodnom verovanju, novo grožđe se uopšte nije jelo pre Preobraženja, već tek nakon što se osvešta u hramu.
• Zrno osvećenog grožđa nosilo se i na groblje, za pokoj duša naših predaka, čime se spajala molitva za žive i one koji su otišli pred Gospoda.

Smatra se da osvećeno voće donosi zdravlje u dom i svaku kuću čuva od bolesti i nepogoda, označavajući jasnu granicu između starog doba i onoga što tek dolazi.

Sabori i crkvena zvona vekovima greju srpsku dušu

Na ikonama koje ukrašavaju naše svetinje, Preobraženje je prikazano veličanstveno - Gospod stoji na gori u svetlosti, okružen Ilijom i Mojsijem, dok tri apostola uplašeno leže na zemlji. Praznik se u crkvenim bogosluženjima proslavlja sedam dana, uz pesme koje veličaju ovaj čudesni događaj.

Ovaj veliki praznik duboko je utkan u našu istoriju i narodno biće. Mnogi hramovi i manastiri posvećeni su upravo Preobraženju, poput poznatog manastira Preobraženje u Ovčaru, kao i crkava u Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i Zagrebu.

Na ovaj dan tradicionalno se održavaju veliki narodni sabori. Nadaleko su poznata okupljanja u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, kao i u Orahovici u Slavoniji. Posebno mesto u narodnom pamćenju zauzima slavlje u čuvenoj Sent Andreji u Mađarskoj, gde se naš narod vekovima masovno okuplja, čuvajući veru, običaje i svoj identitet.

Zanimljivo je spomenuti da je Zapadna crkva ovaj praznik u svoj kalendar uvrstila tek 1457. godine, i to u čast velike pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Tada su mađarski velikaš Janoš Hunjadi (u našim narodnim pesmama poznat kao Sibinjanin Janko) i franjevac Ivan Kapistran zaustavili prodor turske sile na sever.

Na dan Preobraženja, dok odlazimo u crkvu po osvećeno grožđe i palimo sveće za zdravlje naših ukućana, podsetimo se ovih svetih reči i unesimo mir, praštanje i nebesku svetlost u svoje domove.

(Ona.rs)