Šveđani rade jednu neobičnu stvar pre smrti: Zvuči morbidno dok ne shvatite šta time ostavljaju svojoj deci

Otvorite ormar svojih roditelja ili baka i deka i verovatno ćete pronaći stvari za koje niko osim njih ne zna zašto su tu. Stare račune, kutije fotografija bez datuma, servis koji se decenijama čuva "za posebne prilike", odeću koja se odavno ne nosi, dokumenta, uspomene, pisma, knjige i desetine predmeta koje niko nije imao srca da baci.

Jednog dana neko će morati da odluči šta će sa svim tim.

Preporučujemo

Šveđani za taj trenutak imaju prilično neobičnu filozofiju. Zove se döstädning, odnosno "čišćenje pred smrt", i na prvi pogled zvuči mnogo morbidnije nego što zapravo jeste.

Ideja nije da čovek pred kraj života isprazni kuću i čeka smrt. Naprotiv - poenta je da dok ste zdravi i sposobni sami odlučite šta vam je zaista važno, šta želite nekome da ostavite, a šta nema razloga da jednog dana postane problem vašoj deci.

Šta je zapravo "švedsko čišćenje pred smrt"?

Koncept je postao poznat širom sveta zahvaljujući švedskoj umetnici i autorki Margareti Magnuson i njenoj knjizi "The Gentle Art of Swedish Death Cleaning".

Sama reč döstädning spoj je švedskih reči za smrt i čišćenje, ali iza pomalo zastrašujućeg naziva krije se veoma praktična ideja.

Tokom godina gotovo svi nagomilavamo stvari. Neke volimo, neke koristimo, neke čuvamo zbog uspomena, a za veliki broj više ni sami ne znamo zbog čega ih imamo.

Švedski pristup postavlja jednostavno pitanje:

Ako mene sutra ne bude, da li želim da osoba koju volim mora da odlučuje šta da radi sa ovim?

Ako je odgovor "ne", možda nema razloga da taj predmet ostane u kući još 20 godina.

Ne radi se samo o bacanju

Döstädning nije minimalističko takmičenje u tome ko može da živi sa najmanje stvari.

Predmeti koji imaju stvarnu emotivnu vrednost ostaju. Fotografije, pisma, porodične uspomene, nakit ili nešto što vas vezuje za važan deo života ne morate da bacite samo zato što ga ne koristite.

Ali metoda traži da budete iskreni prema sebi.

Da li vam je potrebno 40 šolja? Odeća koju niste obukli 15 godina? Tri stara televizora? Kutija kablova za uređaje koje više nemate? Desetine tegli "jer mogu da zatrebaju"?

Još važnije - da li će te stvari jednog dana biti uspomena vašoj deci ili samo nekoliko vikenda posla?

Najteže stvari ne dirajte prve

Magnuson savetuje da se ne počinje od kutije porodičnih fotografija.

Ako prvo otvorite pisma pokojnih roditelja, dečje crteže svoje sada odrasle dece ili uspomene sa venčanja, velika je verovatnoća da ćete posle pola sata sedeti na podu, čitati stare poruke i odustati od čitavog projekta.

Mnogo je lakše krenuti od stvari prema kojima nemate emotivan odnos.

Ormar sa odećom koju ne nosite. Kuhinjske fioke. Ostava. Duplikati. Stari aparati. Police pune predmeta koje godinama niste ni primetili.

Tek kada naučite da donosite male odluke, prelazi se na ono što nosi uspomene.

Poklonite stvari dok još možete da vidite kome su donele radost

Ovde švedska metoda postaje posebno lepa.

Zašto čekati da neko posle vaše smrti dobije ogrlicu koju ste želeli da mu ostavite?

Ako znate da ćerka voli neku vašu haljinu, da unuka obožava određeni komad nakita ili da bi prijatelj želeo knjigu koju imate decenijama, možete im je dati sada.

Tako predmet prestaje da bude samo nasledstvo.

Dobijate priliku da vidite osobu kojoj ste ga namenili, da joj kažete odakle potiče i zašto vam je bio važan. Sa predmetom joj ostavljate i njegovu priču.

Postoje i stvari koje možda ne želite da porodica pronađe

Magnuson govori i o mnogo manje romantičnoj strani sređivanja.

Tokom života čuvamo privatne stvari koje možda ne želimo da jednog dana pregledaju deca, partner ili rođaci. Stara ljubavna pisma, dnevnici, fotografije, poruke ili dokumenta mogu pripadati samo nama.

Döstädning zato podrazumeva i odluku šta sa njima treba uraditi.

Neke stvari mogu da ostanu. Neke možemo uništiti. Za neke možemo jasno naznačiti kome pripadaju.

Poenta je da tu odluku donesemo sami, umesto da je jednog dana, usred tuge i potpuno nespremni, donose drugi.

Ne morate biti stari da biste počeli

Uprkos nazivu, ovo nije metoda rezervisana za ljude koji očekuju kraj života. Magnuson smatra da se sa takvim načinom razmišljanja može početi mnogo ranije.

Rezultat osećate odmah.

Manje stvari znači manje čišćenja, manje traženja, više prostora i jasniju predstavu o tome šta zaista posedujete. A umesto da kuću pretvarate u skladište sopstvene prošlosti, zadržavate predmete koji vam nešto znače sada.

Možda je zato "švedsko čišćenje pred smrt" zapravo dobilo pogrešno zastrašujuće ime.

Jer njegova najvažnija poruka nema mnogo veze sa umiranjem.

Ne sređujete kuću zato što ćete jednog dana umreti. Sređujete je dok ste živi, kako biste sami odlučili šta iz vašeg života zaista vredi sačuvati - i kako ljudi koje volite jednog dana, uz tugu što vas nema, ne bi nasledili i posao raščišćavanja svega što vam nikada nije ni bilo važno.

(Ona.rs / Nova.rs)