8 znakova da se vaše dete emocionalno zdravo razvija: Psiholog otkriva na šta roditelji treba da obrate pažnju

Emocionalni razvoj deteta ne ogleda se samo u tome koliko je ono poslušno, mirno ili uspešno u školi. Mnogo je važnije da li ume da prepozna svoja osećanja, razume druge ljude, zauzme se za sebe i postepeno postaje samostalno.

Roditelji često brinu da li rade dovoljno dobro i da li njihovo dete odrasta u stabilnu, sigurnu i samouverenu osobu. Međutim, postoje određeni pokazatelji emocionalne zrelosti koji mogu da im pomognu da bolje razumeju šta se dešava u unutrašnjem svetu njihovog deteta.

Preporučujemo

Klinička psihološkinja Lindzi Gibson, koja ima više od 30 godina iskustva u psihoterapiji i autorka je knjige "How to Raise an Emotionally Mature Child", objašnjava da se emocionalna zrelost kod dece prepoznaje po tome što ona vremenom sve bolje izlaze na kraj sa sopstvenim osećanjima, odnosima sa drugim ljudima i izazovima iz spoljašnjeg sveta.

Prema njenim rečima, emocionalno zrelo dete ima veće šanse da izraste u odraslu osobu koja ume da se nosi sa životnim stresom, rešava probleme, gradi stabilne i ispunjavajuće odnose i pronalazi smisao u poslu kojim se bavi.

Strpljenje, pažnja i ljubav koju roditelji pružaju detetu tokom odrastanja predstavljaju važnu osnovu za njegovu sposobnost da se kasnije lakše suočava sa životnim izazovima.

Ovo je osam znakova koji ukazuju na to da se dete emocionalno zdravo razvija, kao i saveti kako roditelji mogu da podstaknu njegovu emocionalnu zrelost.

1. Pokazuje energiju, radoznalost i zainteresovanost za svet

Deca koja se emocionalno zdravo razvijaju pokazuju entuzijazam za ono što ih zanima. Njihova igra je maštovita, kreativna i zaokuplja ih u tolikoj meri da često potpuno zaborave na sve oko sebe.

Ona spontano traže nova, pozitivna iskustva i pokazuju motivaciju da istražuju svet oko sebe.

Iako takva energija ponekad može da bude iscrpljujuća za roditelje, ona predstavlja važan pokretač razvoja. Upravo ta radoznalost i unutrašnja motivacija mogu da im pomognu da kasnije u životu istraju u svojim interesovanjima, ciljevima i obavezama.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Važno je da saslušaju dečje ideje, čak i kada nisu sigurni da li će detetu dozvoliti da ih sprovede u delo. Kada dete oseti da roditelj želi da čuje šta ima da kaže i da neće odmah odbaciti njegov predlog, lakše će razviti sigurnost da slobodno izražava svoje misli i želje.

2. Sve bolje razume sebe i pokazuje empatiju prema drugima

Kako odrastaju, deca postepeno razvijaju jasniju sliku o sebi i svojim unutrašnjim iskustvima. Počinju da prepoznaju šta osećaju, šta ih raduje, šta ih povređuje i zbog čega reaguju na određeni način.

Ova sposobnost samoposmatranja vremenom se razvija u empatiju, odnosno sposobnost da razumeju i osećanja drugih ljudi.

Dete koje je sve svesnije sopstvenih emocija lakše će razumeti da i drugi imaju svoje potrebe, želje i perspektive, koje se ne moraju uvek poklapati sa njegovim.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Prema mišljenju psihološkinje, deca uče da budu zainteresovana za osećanja drugih ljudi tako što roditelji pokazuju interesovanje za njihova osećanja.

Kada roditelj pita dete kako se oseća, pažljivo ga sluša i pokušava da razume njegovu perspektivu, ono uči da su emocije važne i da ih treba uvažavati, kako kod sebe tako i kod drugih.

3. Ume da se zauzme za sebe, ali i da sasluša druge

Jedan od znakova emocionalnog sazrevanja jeste sposobnost deteta da otvoreno kaže šta misli, izrazi svoje neslaganje i zauzme se za ono što mu je važno.

To ne znači da će dete uvek biti saglasno sa roditeljima ili da će bez pogovora prihvatati svaku odluku odraslih. Naprotiv, zdravo razvijeno dete ne plaši se da iskaže sopstveno mišljenje.

Istovremeno, ono postepeno uči da sarađuje, pregovara i prihvata objašnjenja, naročito kada mu roditelji ponude mogućnost izbora u situacijama u kojima je to moguće.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Važno je da detetu daju prostor da govori i izrazi svoje stavove, čak i kada ne postoji mogućnost da promene svoju odluku.

Na taj način dete uči da ima pravo na sopstveno mišljenje, ali i da neslaganja mogu da se rešavaju razgovorom, poštovanjem i kompromisom, umesto svađom i nametanjem volje.

4. Uživa u bliskosti i ne plaši se da pokaže ranjivost

Emocionalno zrelo dete oseća se dovoljno sigurno da pred roditeljima pokaže i svoju ranjivu stranu.

Ono roditelje doživljava kao osobe kojima može da poveri dublja osećanja, strahove, nesigurnosti i probleme, bez bojazni da će zbog toga biti ismejano ili odbačeno.

Ova potreba za bliskošću ne nestaje ni tokom adolescencije. Čak i tinejdžeri, koji sve više traže privatnost i samostalnost, mogu želeti da se obrate roditeljima za utehu, nežnost i podršku, pod uslovom da se njihove granice poštuju.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Najvažnije je da detetova osećanja shvate ozbiljno i da ne umanjuju značaj onoga što ga muči.

Ono što odraslima deluje kao sitnica detetu može predstavljati veliki problem. Kada roditelj pokaže razumevanje umesto da odbaci ili ospori detetovo iskustvo, gradi se odnos poverenja u kojem dete zna da ne mora da skriva svoja osećanja.

5. Sve bolje izražava i kontroliše svoja osećanja

Kako emocionalno sazrevaju, deca postaju sposobnija da se nose sa neprijatnim emocijama, a da pritom ne izgube kontrolu nad svojim ponašanjem ili ne prebacuju odgovornost za svoja osećanja na druge.

Postepeno razvijaju veću toleranciju na stres, uče da budu strpljivija i lakše podnose frustracije.

To ne znači da više nikada neće biti ljuta, tužna ili uznemirena. Suština je u tome da vremenom sve bolje razumeju šta ih je povredilo, zbog čega su ljuta i kome su određena osećanja usmerena, ali istovremeno uče da ne budu gruba ili neprijatna prema drugima.

Emocionalno zrelo dete postepeno preuzima odgovornost za način na koji izražava svoje emocije. Razume da reči i ton kojim se obraća drugima mogu da utiču na njihova osećanja.

Tako uči da se usprotivi, izrazi nezadovoljstvo ili postavi granicu, a da pritom ne napada drugu osobu.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Kada dete zna da će roditelj saslušati njegovu stranu priče i pokušati da razume kako se oseća, smanjuje se potreba da nezadovoljstvo izražava burnim reakcijama, prkosom ili pasivno-agresivnim ponašanjem.

Važno je da dete dobije priliku da objasni šta ga je uznemirilo, ali i da nauči da su sva osećanja dozvoljena, dok određeni načini njihovog ispoljavanja mogu da povrede druge.

6. Razvija sopstvena interesovanja i inicijativu

Kako dete postaje sve svesnije sebe kao pojedinca, počinje da prati sopstvenu radoznalost i razvija interesovanja koja ne moraju nužno da budu ista kao interesovanja njegovih roditelja.

Voli da uči, istražuje, postavlja sebi ciljeve i smišlja nove aktivnosti. To može da se ogleda u igri, pravljenju različitih predmeta, sakupljanju stvari ili planiranju sopstvenih projekata.

Ovakva inicijativa pokazuje da dete postepeno razvija unutrašnju motivaciju i sposobnost da samo osmisli kako će provoditi vreme.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Ako dete često dolazi sa novim idejama, predlozima i velikim planovima, to može biti znak da se oseća dovoljno sigurno da istražuje svoju kreativnost.

Roditelji mogu da podstaknu ovaj razvoj tako što će pokazati interesovanje za njegove zamisli, pomoći mu da ih razradi i ohrabriti ga da pokuša da ih ostvari.

Nije neophodno da svaka ideja bude uspešna. Važno je da dete dobije priliku da razmišlja, eksperimentiše i razvija poverenje u sopstvene sposobnosti.

7. Samostalno je u skladu sa svojim uzrastom

Emocionalno sazrevanje podrazumeva i postepeno osamostaljivanje. Dete sve više pokušava da samo rešava probleme, donosi odluke i pronalazi načine da ostvari ono što je zamislilo.

Pritom se ne plaši uvek da pogreši. Razumevanje da greške predstavljaju deo učenja važan je korak u razvoju samopouzdanja i otpornosti.

Naravno, stepen samostalnosti treba da bude prilagođen uzrastu i sposobnostima deteta, a roditelji i dalje imaju važnu ulogu u postavljanju granica i obezbeđivanju sigurnosti.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Čak i kada dete povremeno traži više slobode nego što roditelji smatraju primerenim, važno je prepoznati da njegova želja za samostalnošću može da bude pokazatelj da se oseća dovoljno sigurno da se suoči sa novim izazovima.

Roditelji treba da mu omoguće da, u granicama koje odgovaraju njegovom uzrastu, istražuje, pokušava i donosi odluke, uz svest da su odrasli tu da mu pruže podršku kada mu je potrebna.

8. Razmišlja sve složenije i postaje fleksibilnije

Jedan od važnih pokazatelja emocionalne zrelosti jeste i razvoj načina razmišljanja.

Deca postepeno počinju da razumeju da život nije uvek jednostavan i da stvari nisu isključivo dobre ili loše, ispravne ili pogrešne.

Sve bolje uočavaju uzročno-posledične veze, razmišljaju o mogućim posledicama svojih postupaka i uzimaju u obzir različite okolnosti koje mogu da utiču na određenu situaciju.

Njihovo razmišljanje postaje fleksibilnije, što im omogućava da lakše promene mišljenje, prilagode se novim okolnostima i pronađu drugačija rešenja kada se suoče sa problemom.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Psihološkinja savetuje roditeljima da sa decom razgovaraju o sopstvenom načinu razmišljanja i da ih podstiču da zamisle različite moguće ishode neke situacije.

Kada se razmišljanje o problemima pretvori u zanimljivu aktivnost, dete uči da sagleda stvari iz više uglova i da ne mora uvek da postoji samo jedan odgovor.

Na taj način razvija sposobnost prilagođavanja, razumevanja složenih situacija i donošenja promišljenijih odluka.

Emocionalna zrelost gradi se godinama, uz ljubav i razumevanje

Emocionalni razvoj deteta nije nešto što se dešava preko noći, niti se može proceniti na osnovu jednog ponašanja ili izolovane situacije.

Deca se razvijaju različitim tempom, a njihove reakcije zavise i od uzrasta, temperamenta i okolnosti u kojima odrastaju. Zbog toga je važno posmatrati širu sliku i prepoznati napredak koji se postepeno ostvaruje.

Lindzi Gibson je klinička psihološkinja sa više od 30 godina iskustva u psihoterapiji, predavačica i autorka knjige "Adult Children of Emotionally Immature Parents", koja je postala bestseler lista Njujork tajmsa, kao i knjige "How to Raise an Emotionally Mature Child".

Njeni radovi objavljivani su u medijima kao što su The New York Times, The Washington Post i The Guardian, a gostovala je i u podkastima poznatih autora i voditelja.

Njena poruka roditeljima jeste da strpljenje, pažnja i ljubav koje pružaju deci tokom odrastanja predstavljaju važan temelj za razvoj emocionalne otpornosti i sposobnosti da se kasnije u životu samostalno nose sa izazovima.

(Ona.rs)