Kako nesvesno urnišete decu da bi komšiluk imao šta da priča: Psiholog zna što vam deca pucaju po šavovima

Mučite li se ponekad sa domaćim zadacima, ubeđivanjima i onim teškim trenucima kada se zapitate da li uopšte ispravno vodite svoju decu kroz odrastanje? Svi vi želite samo najbolje za vaše mališane... Kupujete knjige, plaćate privatne časove, upisujete ih na jezike i sportove, ulažući poslednji dinar i atom snage u njihovu svetlu budućnost. Ponekad vam se učini da činite čuda, a onda vam dete u trenu okrene leđa, izgubi svu volju i odustane od svega što ste s toliko truda gradili.

Preporučujemo

Upravo se tu krije zamka u koju mnogi od vas upadnu. Čuveni psiholog upozorava da nam se sav trud može obiti o glavu ako pređemo granicu između zdrave brige i teškog tereta koji najmlađi nose na svojim leđima.

Kada dete postane vaš lični projekat

Da li ste se ikada uhvatili u razmišljanju da vam je dete živi dokaz sopstvenog uspeha ili neuspeha? Zaboravljamo da su dobre ocene, silne diplome i medalje postale svakodnevica, ali da nam deca pod tim teretom polako pucaju po šavovima.

Najveća greška dešava se onda kada mališani steknu utisak da ih volite samo onda kada donesu peticu ili ispune vaša nerealna očekivanja. Deca ne smeju da odrastaju sa stravičnim strahom da će izgubiti roditeljsku ljubav ako ne budu najbolja.

- Obrazovanje deteta je njegova lična stvar. Vaš je posao kao roditelja da ga volite i brinete o njemu, bez obzira na njegove ocene, frizuru, mrlje na majici, uspeh u sportu, muzici, umetnosti i sve druge uspehe ili neuspehe. Samo bezuslovna ljubav daje deci snagu, samopouzdanje, psihološku stabilnost i resurse za razvoj njihovih talenata - reči su poznatog stručnjaka Mihaila Labkovskog koje svaki roditelj mora dobro da ureže u pamćenje.

Pustite ih da sami pronađu svoj put

Svi mi nosimo svoje neostvarene snove i tihu želju da nam deca ostvare ono što mi nismo uspeli. Pritisak nastaje onog sekunda kada mališan oseti da mora da zadovolji mamu i tatu da bi zaslužio zagrljaj.

Ako se desi loša ocena, umesto žestoke kritike i prebacivanja, probajte da sednete i popričate kao ljudi. Mnogo je korisnije pitati šta je bilo teško i kako zajedno možete da rešite problem. Zapamtite da dete od 12, 14 ili 16 godina još uvek traži sebe, menja interesovanja i ima puno pravo da pogreši.

Ekran, digitalni svet i poverenje koje život znači

Gledamo li našu decu kako satima vise na telefonima i pitamo se gde smo pogrešili? Automatske zabrane i otrovne reči retko rešavaju stvar. Savremena deca žive u digitalnom svetu koji nam često izmiče, ali umesto grubih rezova, mnogo više vredi razgovor i razumevanje onoga što ih u tom virtuelnom svetu toliko privlači.

Naravno, granice su preko potrebne, ali one moraju imati zdrave temelje. Napravite porodična pravila, poput onih da se za ručkom ne diraju telefoni i da se uređaji gase pred spavanje, ali uvek ostavite prostor da dete zna jednu ključnu stvar.

Najvažnije od svega jeste da dete zna da ima gde da se vrati. Bez obzira na fakultet koji upiše, posao koji izabere ili greške koje napravi, vaša vrata i vaše srce moraju mu uvek biti širom otvoreni.

Vaspitanje nije surova trka u kojoj stvarate genija, već dug put na kojem od deteta pravite čoveka koji ume da padne, ustane i zna da ni u jednom trenutku nije prestalo da bude voljeno.

(Ona.rs / Stil)