Jedna od skandinavskih zemalja proglašena je NAJSREĆNIJOM na svetu
Velikodušnost, saosećajnost, sloboda donošenja životnih odluka, socijalna podrška i očekivani životni vek neki su od faktora koji se vrednuju prilikom kreiranja liste, pri čemu svaka zemlja dobija poene, i to maksimalno 10
Svake godine tokom prethodne decenije, sajt World Happiness Report objavljuje kako ispitanici iz više od 150 zemalja u svetu procenjuju kvalitet života, a sa ciljem pronalaženja najsrećnije zemlje na svetu.
Preporučujemo
Tajvan je proglašen za "najprijateljsku" zemlju na svetu, a Portugal u Evropi
Promene na Sejšelima: Kako jedna mala ostrvska nacija može da bude primer mnogima?
Poslednje četiri godine prvo mesto na toj listi zauzima Finska.
I ove godine je „Sustainable Development Solutions Network“, koja objavljuje izveštaj zajedno sa „Gallup World Poll“ objavila da se Finska opet nalazi na prvom mestu.
Velikodušnost, saosećajnost, sloboda donošenja životnih odluka, socijalna podrška i očekivani životni vek, neki su od faktora koji se vrednuju prilikom kreiranja liste, pri čemu svaka zemlja dobija poene, i to maksimalno 10.
Finska je proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, sa ocenom 7,821 od maksimalnih 10 i našla se ispred Danske, koja je osvojila 7,636 poena i Islanda, koji je zauzeo treće mesto sa 7,557.
Ove godine su najznačajnije dobitke imale tri istočnoevropske zemlje i to Bugarska, Rumunija i Srbija. Među najvećim gubitnicima našli su se Liban, Venecuela i Avganistan.
Prethodna godina obeležena pandemijom promenila je živote ljudi širom sveta, uključujući i u Finskoj, budući da se zemlja suočila sa ekonomskim padom.
- Tokom 2021. godine zabeležen je izuzetan rast parametara širom sveta. Pomaganje strancima, volontiranje i doniranje tokom 2021. godine su značajno porasli širom sveta, dostižući nivoe čak za 25% više nego u periodu pre pandemije – izjavio je za Travelandleisure Džon Helivel, profesor na Univerzitetu Britanske Kolumbije i urednik izveštaja, dodajući:
Ovaj talas dobronamernosti, koji je posebno bio usmeren na pomoć strancima, pruža moćne dokaze da ljudi reaguju pozitivno i nastoje da pruže pomoć onima kojima je potrebna, stvarajući u toku tog procesa više sreće za sve učesnike, te dajući dobre primere koje i drugi slede i bolji život za sebe.
Ključno u ovogodišnjem izveštaju jeste da su „pozitivne emocije više nego dvostruko češće od negativnih emocija“ i da uprkos izazovima koje predstavlja pandemija, dobrobit pojedinca i dalje je bez značajnih promena u poređenju sa periodnom godinom, pre pandemije.
Nažalost, u poređenju sa izveštajima iz period od 2017. do 2020. godine, oko 3% više ispitanika je osetilo zabrinutost i tugu.
- Na samom dnu rangiranja nalazimo društva koja pate od sukoba i ekstremnog siromaštva – rekao je Džan-Emanuel De Niv, direktor „Wellbeing Research Centre“, Univerziteta Oksford, i dodao da to predstavlja „jasan podsetnik na materijalnu i nematerijalnu štetu koju rat nanosi svim brojnim žrtvama i ukazuje na veliku važnost mira i stabilnosti za dobrobit ljudi“.
(Ona.rs)