Najstariji narod na tlu Šri Lanke pokušava da očuva svoj jezik i tradiciju

Danas pripadnici naroda Veda žive u malim naseljima u brdima centralnog dela ostrva, ali i u priobalnim delovima na istoku Šri Lanke

Uprkos tome što se smatraju najranijim stanovnicima Šri Lanke, mnogi ljudi o narodu Veda (Vedda) ne znaju gotovo ništa. Tokom vekova, bili su stigmatizovani i ugnjetavani singalskom vladavinom, a njihovo pominjanje bilo je ograničeno uglavnom na turističke interese. Danas se smatra da Vede čine manje od jednog procenta stanovništa Šri Lanke.

Vede su najranije poznati aboridžinski narod Šri Lanke. Vekovima su živeli uglavnom u pećinama, smeštenim u gustim šumama ostrva. Selili su se iz jedne pećine u drugu, nakon što bi neko umro. Telo pokojnika bi polagali u tu pećinu i pokrivali ga lišćem, dok su se preostali stanovnici okupljali oko obližnjeg drveta, kako bi se pomolili za dušu preminulog. Nudili su divlje meso, med i različite divlje biljke pokojnicima, ali i božanstvima drveća, reka i džungle.

Preporučujemo

- Molili smo se za njihov zagrobni život, kako bi njihove duše pripale božanstvima, jer će se oni brinuti i o nama – izjavio je Gunabandilaaththo, jedan od pripadnika naroda Veda za BBC.

Danas pripadnici naroda Vedda žive u malim naseljima u brdima centralnog dela ostrva, ali i u priobalnim delovima na istoku Šri Lanke. Međutim, mnogo pre nego što su dominantniji singalsko-budistički narod, odnosno Indoarijevci dospeli na ostrvo iz Indije, oko 543. godine pre nove ere, narod Veda je živeo po celom ostrvu.

Iako postoje malobrojni dokazi o njihovom poreklu, arheolozi ovaj narod dovode u vezu sa Balangoda čovekom, koji je živeo pre 48.000-3.800 godina. Naziv je dobio po istorijskom lokalitetu u gradu Balangoda, udaljenom oko 160 kilometara od Kolomba, gde je i otkriven njegov skelet.

Izgradnja najvećeg veštačkog jezera na ostrvu, 1949. godine imala je uticaja na rasljevanje pripadnika Vede zajednice.

- Izgubili smo neke od naših prvobitnih šumskih domova zbog rezervoara – rekao je Kiribandilaaththo, još jedan od pripadnika naroda Veda.

Vlada zemlje je mnoge od njih podstakla da se presele u druge delove ostrva kako bi uzgajali pirinač. Tom prilikom su dobili i određenu nadoknadu, za razliku od onih porodica koje nisu želele da se presele.

Ipak, oni koji su prihvatili da se presele, praktično su imali jedini izbor da se asimiluju i stupe u brak sa pripadnicima singalskog naroda. Pošto ih je većina Singalaca smatrala zaostalima i nekulturnima, mnogi od njih su promenili imena, kako bi na taj način sakrili pripadnost narodu Veda. Čak je i njihov jezik evoluirao, u smislu prihvatanja reči iz singalskog.

Članovi preostalih sedam porodica, koji su ostali da žive u pećini, uspeli su malo duže da očuvaju svoju tradiciju. Živeli su u džungli i tražili hranu, ali su se postepeno počeli i oni mešati sa singalskim poljoprivrednicima i muslimanskim trgovcima iz obližnjih gradova. Kada bi u džungli nestalo hrane, Kiribandilaaththovi roditelji su se bavili uzgojem žitarica, poput kukuruza, prosa, mungo pasulja i crnookog graška. Ali su polako počeli da gube svoj način života, naglasio je Kiribandilaaththo.

Na svu sreću, vremena se menjaju. Sada sve više ljudi pokazuje interesovanje za kulturu i tradiciju naroda Veda. Odeljenje za arheologiju i ministarstvo nasleđa izgradili su neposredno pre početka pandemije „Centar nasleđa naroda Veda“ (engl. „Veddas heritage center“) u Rathugali. Gunabandilaaththo će tu voditi posetioce u obilazak.

- Želimo da prenesemo elemente naše kulture na mlađe generacije – rekao je Kiribandilaaththo, dodajući da je izuzetno srećan što imaju ovaj centar. Iako je nakratko bio obustavljen rad zbog pandemije, on vodi časove za 22-oje dece svakog vikenda, učeći ih o načinu života, tradiciji i jeziku naroda Vedda.

- Kada smo bili mali, roditelji su nas vodili u džunglu. Pokazali su nam pećine, gde da pijemo vodu i kako da nađemo hranu, da nikada ne bismo gladovali. Pokazali su nam potoke koji nikada nisu presušili. Kada sada odemo u džunglu, možemo da primetimo da su slon ili divlji medved u našoj blizini – rekao je Gunabandilaaththo i dodao da isto to žele da prenesu sada oni mlađim generacijama.

Većina pripadnika naroda Vede danas su budisti, ali ipak nisu iskorenjena ni duboka, animistička verovanja, koja su utkana u narodnu tradiciju. Zato i nije ništa čudno što svoju decu uče da ne uberu ni cvet, niti počupaju list neke biljke, ukoliko od toga nemaju neku korist i da nikada ne seku drveće u blizini vodenih tokova, jer će oni presušiti.

Ipak, istraživači smatraju da su pripadnici naroda Vede marginalizovani i da se njihovo postojanje na ostrvu mahom koristi u turističke svrhe. Međutim, mnogi od njih, posebno mladi, imaju potrebu da svi znaju za njihovo postojanje, budući da imaju jaku vezu sa tradicijom. Jednom mesečno, pripadnici zajednice održavaju sastanke, na kojima razgovaraju o potrebi očuvanja tradicije.

- Bili smo ovde pre nego što je došao kralj Vidžaja, prvi arijevski kralj. Mi smo najstariji stanovnici u zemlji i želim da svi znaju da postojimo ovde. Želim da svi znaju da imamo svoj jezik i želimo da ga ponesemo u budućnost – zaključio je Gunabandilaaththo.

(Ona.rs)