Kako su izgledale srednjovekovne trpeze? Ove delicije su jeli isključivo ljudi na dvorovima

Jela od mesa bila su veoma retka i jela su se isključivo na dvorovima

Početkom septembra imali smo to zadovoljstvo da posetimo selo Kupinovo, u kome su se održavali "Dani zmajeva", u čast Zmaja Ognjenog Vuka.

Preporučujemo

Pored raznoraznih srednjovekovnih aktivnosti koje smo mogli da vidimo, imali smo priliku i da probamo srednjovekovne delicije koje su spremile domaćice iz udruženja žena "Ogarčanke".

- Pripremale smo, pošto su Zmajevi dani, kao nekada što se pravila - čista proja, bez kvasca, od kukuruznog brašna.

Gozba i uživanje u hrani bili su važan deo srednjovekovnog života, jer tokom rata nije bilo mnogo hrane. Hleb je u srednjem veku bio osnovna hrana, mogao se praviti od ječma, raži i pšenice. Bogati ljudi su koristili debele kriške crnog hleba kao činije zvane rovokopače da upijaju i umaču sok i sos iz hrane.

- Nekada se jako puno koristila divljač, tako da smo za danas pripremile jela od divlje svinje. Pripremale smo dinstane šnicle, a podloga je sos od bundeve. 

S obzirom na to da se meso nekada jelo u retkim slučajevima, i to oni koji su mogli da priušte, takvi delikatesi bili su pripremani uglavnom na dvorovima, za vitezove i plemiće.

- Sva divljač je tvrdo meso. Potrebno je oko tri-četiri sata da bi se meso dobro izdinstalo, da bi bilo ukusno i mekano. Mora se dinstati sa vodom, a mi stavljamo i začine, kako bi ukus mesa došao do izražaja. Ranije nisu imali toliko puno začina, uglavnom su koristili samo so.

- Danas da omekšamo meso koristimo sodu bikarbonu, to nekada nije postojalo, pa se meso kuvalo dosta dugo.

Ljudi su u srednjem veku pripremali hranu na otvorenoj vatri, koju su ponekad delili svi u prostorijama grada. Osnovna hrana srednjeg veka bili su hleb i žitarice.

Siromašni su obično jeli ječam, ovas i raž, a pšenica (koja se koristila u hlebu, kašama i testeninama) bila je rezervisana za bogate. Pirinač i krompir su uvedeni kasnije i postali su rasprostranjeni tek nakon 1530-ih.

U kasnom srednjem veku razvijena je vrsta prefinjenijeg kuvanja, postavljajući standarde za plemstvo širom Evrope, navodi "Brittish library: The medieval diet". Ova promena je uvela bademe, crni biber, šafran, đumbir, vino i sirće između ostalog.

Danas postoji više od 50 rukom pisanih srednjovekovnih rukopisa kulinarstva. Neki su spiskovi recepata koji se nalaze u apotekarskim priručnicima ili drugim knjigama medicinskih lekova.

Neki istoričari se fokusiraju isključivo na opise velikih gozbi, ali većina je posvećena uopštenom proučavanju jela srednjovekovne kuhinje. Većina recepata zabeleženih u ovim rukopisima bila je primenjivana u kućama bogatih plemića.

(Ona.rs)