Pokrov Svete Petke sa jastučnicom nalazi se u srpskom manastiru u selu Stubal

Teritorijalno manastir Stubal pripada području opštine Trstenik

Iako je danas manastir posvećen Svetoj Petki na padinama Gledičkih planina poznat po jednoj, vrlo značajnoj relikviji, njegova istorija je za mnoge vernike potresna.

Teritorijalno manastir Stubal, kako se naziva, budući da se nalazi u istoimenom selu, pripada području opštine Trstenik. Selo u kome se nalazi bilo je prilično slabo naseljeno i to najverovatnije Hercegovcima, koji su tu pristigli u poslednjim decenijama 18. veka.

Preporučujemo

Nastanak naziva sela i manastira

Na jednoj od livada, koja je bila u vlasništvu čoveka po imenu Arsenije, nalazio se jedan kamen, koji je i zaslužan za nastanak naziva sela, ali i manastira posvećenog Svetoj Petki.

Budući da se smatralo da je kamen u obliku četvorugaonika zapravo bio stub pređašnje svetinje, koja je na tom mestu postojala, to selo bi nazvano Stubal.

Kamen nasred livade privlačio je pažnju, ali je Arseniju izgleda smetao, pa je, kako navodi „Evrnjackabanja“ odlučio da ga se otarasi i da ga pomeri sa tog mesta, te odnese u obližnju reku. Rečeno — učinjeno!

Međutim, kada se vratio kući, dočekalo ga je iznenađenje. Njegov pastorak po imenu Tihomir, ozbiljno se razboleo. Ne časeći ni časa, Arsenije je izgleda shvatio šta je prouzrokovalo iznenadnu Tihomirovu bolest, pa je odlučio da ipak pomenuti kamen vrati na mesto na kome je, najverovatnije vekovina i stajao.

Nakon toga Tihomir je, veli predanje, ozdravio i zajedno sa očuhom podigao omanju crkvu od dasaka, ne bi li zaštitio stub od kamena.

Pročulo se o tome, pa su ljudi neretko dolazili i ostavljali novac na stubu, što nije naišlo na blagonaklonost tadašnjih lokalnih crkvenih vlasti. Kako je bio svestan da nema uticaja na to šta ljudi čine, Tihomir je odlučio da livadu proda, ali mu to ipak nije pošlo za rukom, jer je prošao vek i više dok se nije pojavio kupac.

Novi život svetinje

Bio je to čovek po imenu Stojan Komatović, koji je živeo u selu Ravanice, u blizini. Budući da je imao želju da živi takvim životom, Stojan kupuje livadu i donosi odluku da na njoj podigne bogomolju.

Interesantno je pomenuti da je živeo vrlo skromno, te da su mu životni uslovi bili prilično teški u materijalnom smislu, ali od svoje ideje nije odustao. Marljivo je sakupljao novac koji su ljudi ostavljali na stubu, kako bi mu pomogao da na tom mestu podigne crkvu.

Gradnja crkve počela je 1972. godine, a kapela dve godine kasnije. Bogosluženja do završetka gradnje su obavljana upravo u kapeli.

Nažalost, ni ovog puta crkvene vlasti nisu bile blagonaklone, pa je manastirskom bratstvu naloženo da „napusti livadu“. Iako oni jesu napustili to mesto, Stojan nije.

Zahvaljujući pritisku koji su na tadašnje crkvene vlasti izvršili stanovnici sela, ova svetinja zajedno sa imanjem, koje je bilo Stojanovo, stiče status manastira, odnosno manastirskog dobra.

Novo stradanje

Požar koji je zahvatio crkvu daščaru zbio se 1986. godine, kada je svetinja postpuno uništena. Ali ne i stub, koji od tada opet nije bio zaštićen.

Današnju svetinju je baš oko stuba podigao Dragiša Gojković 1988. godine, uloživši lična finansijska sredstva. Nekada muški, od te godine manastir Stubal je ženski.

Počev od trenutka kada je rumunski grad Jaši ovoj svetinji darovao izuzetno značajnu relikviju - pokrov Svete Petke sa jastučnicom, u manastiru se pokrov iznosi pred vernike za celivanje svakog petka, a moleban za ovu svetiteljku se služi takođe petkom u pet sati popodne.

(Ona.rs)