Burna istorija srpskog manastira: U njemu je prva slova učio onaj koji je kasnije reformisao srpski jezik

Mnogo je toga zanimljivog što se vezuje za manastir, koji se nalazi nedaleko od Loznice i Vukovog rodnog sela, Tršića.

Teritorijalno pripada ataru lozničkog sela Korenita, a osim Tronoških planina, u blizini se nalaze i obronci planine Gučevo.

Preporučujemo

Njegov nastanak vezuje se za period vladavine srpskog kralja Dragutina, iz roda Nemanjića. Zbog perioda gradnje, manastir Tronoša se pominje i kao jedan od najstarijih manastira čiji ktitor je bio neko iz te srpske vladarske dinastije.

Legenda o nastanku

Jedno od najčešće pominjanih predanja o nastanku ove srednjevekovne svetinje vezuje se za braću Jugoviće i njihovog oca, Jug Bogdana.

Kada su krenuli u Boj na Kosovu, ovi hrabri srpski junaci su u blizini mesta, na kome se danas nalazi manastir Tronoša stali da se okrepe vodom iz obližnjeg potoka. Kako navodi predanje, baš na tom mestu su podigli omanju svetinju, kapelu koju su posvetili Svetom velikomučeniku Pantelejmonu.

Čak se taj podatak pominje i u srpskoj narodnoj poeziji, te se Tronoša ističe kao zadužbina braće Jugovića i njihovog oca.

Pa ipak, nastanak ove svetinje vezan je za kralja Dragutina, koji nije dočekao da je vidi završenu. Njegova supruga, Katalina, bila je ta koja je privela kraju radove na izgradnji muževljeve zadužbine, 1317. godine. Samo godinu dana nakon Dragutinove smrti.

Burna istorija Tronoše

Kao i mnogi drugi srpski srednjevekovni manastiri, tako je i Tronoša u nekoliko puta rušena i spaljivana. Na svu sreću, uvek je obnavljana.

Iako su osmanski osvajači ne samo porušili, nego i zapalili manastir, narod tog kraja nije zaboravio Dragutinovu svetinju. Nad njenim ostacima su se molili za spas zemlje i svojih bližnjih.

Tako su ostaci nekada velelepne svetinje postali mesto okupljanja vernika tog kraja Srbije. I ne samo da su se molili Svevišnjem nad ostacima nekada velelpnog manastira, nego su tu i palili sveće, čuvajući u svom pamćenju i priču o nastanku Tronoše.

Čini se da su im molitve uslišene u drugoj polovini 16. veka, kada je i zvanično doneta odluka o podizanju nove svetinje na mestu nekadašnje. Godine 1560. tu je nikao novi manastir Tronoša.

Verovatno najznačajniji period u burnoj i dugoj istoriji ovog srpskog manastira jeste onaj, kada je Tronoša smatrana duhovnim centrom tog kraja Srbije. Posebno one godine kada je mlađani Vuk Karadžić baš u ovoj svetinji i učio srpsku azbuku, koju će godinama kasnije i reformisati.

( Ona.rs / „Zadužbine Nemanjića“ )