Jedan turski beg podigao je srpsku svetinju nakon čuda koje je doživeo njegov sin: Priča se i danas prepričava

Da je ovaj ili onaj vladar podigao neki manastir tokom srednjeg veka, verovatno znamo svi. Ali u Srbiji postoji i jedna svetinja koja je nikla zahvaljujući jednom turskom begu, o čemu svedoči predanje o nastanku Sukova.

Na zapadnoj fasadi, baš iznad prozora postoji i natpis, iz koga saznajemo da je u periodu između 1857. i 1859. godine, na obali reke Jerme građena ova svetinja.

Preporučujemo

Od Pirota je manastir Sukovo, posvećen prazniku Uspenja Presvete Bogorodice, udaljen tek nešto manje od 20 kilometara.

Predanje o Sukovu

I dan danas je očuvano predanje o nastanku svetinje, koju nadvisuje brdo zanimljivog naziva, Carev kamen.

Zapravo je mesto, na kome danas postoji Sukovski manastir u to doba pripadalo pirotskom Sali begu. Njegov sin Emin je često voleo da prošeta svojim imanjem, pa se jednom prilikom i zbilo ono, što je dovelo do toga da ovaj turski beg bude smatran zaslužnim za gradnju ove svetinje.

Zapravo je on nakon tog događaja dao obećanje da će pružiti pomoć za gradnju Sukova. Tačnije za obnovu svetinje, koja je u davna vremena na mestu „Crkvište“ postojala.

Da bi se bolje razumelo otkud to da jedan turski beg pomogne oko obnove i gradnje srpske svetinje, mora se uzeti u obzir i predanje o nastanku Sukovskog manastira, u kome je jedan od aktera bio upravo Sali begov sin Emin.

Bogorodičino predskazanje

U Velikom Selu je u to doba živeo i dečak po imenu Velja, koji je bio siroče. Za njega se među narodom tog kraja govorkalo da ima neobične snove i da čuje glasove. Tako se zbilo i da se Presveta Bogorodica jednom prilikom u snu ukazala Velji, kako bi mu naložila da pronađe manastir i otkopa ga na mestu, koje je narod tog kraja poznavao kao „Crkvište“.

A bilo je to mesto koje se nalazilo na imanju Sali bega.

Kada je Velja, uz pomoć jereja Jovana Madića i nekoliko meštana otišao na tu loakciju, imali su šta i da vide. Kopajući tu pronašli su kako kandilo, tako i ikonu, što je bio sasvim jasan znak da je tu nekada postojala svetinja.

Međutim, Emin nije znao šta se događa, ali je video da nekoliko ljudi pokušavaju da unište imanje njegovog oca. Tako je barem pomislio u tom trenutku, pa je odlučio da ode i otera ih, uz uvrede i grdnju.

U trenutku kada je to učinio, „oduze mu se telo i izgubi pamet“.

Izuzetno zabrinuti zbog toga, Eminovi roditelji su u pomoć pozvali upravo jereja Jovana, koji je tom prilikom nad mladićem očitao molitvu Presvetoj Bogorodici.

I gle čuda! Mladiću je odmah bilo bolje.

Shvativši da je Bogorodica pomogla njegovom sinu, Sali beg je odlučio ne samo da se zahvali Velji, poljubivši mu tom prilikom ruku, nego i da pomogne oko obnove svetinje. Predanje dalje navodi da je Emin potpuno ozdravio upravo u trenutku kada je njegov otac, turski beg, dečaku poljubio ruku.

Nakon dobijanja carskog fermana, kojim je i zvanično dozvoljena da svetinja na tom mestu bude obnovljena, sveštenij Jovan se seli iz svog mesta Krupca i sa Veljom, koji se u međuvremenu zamonašio, pomaže u gradnji Sukovskog manastira.

Počev od 1968. godine je manastir Sukovo, za čiji nastanak se vezuje i pomenuto predanje, pod zaštitom nadležnih institucija.

( Ona.rs / „Manastirsukovo.eparhijaniska.rs“ )