Nedostatak fizičke aktivnosti je svetski problem: Rešenje ne leži u skupim fitnes programima

Foto: Shutterstock/Lee Charlie

Kažu "u zdravom telu, zdrav duh", fraza nastala u drugom veku nove ere, od rimskog pesnika Juvenala, pokazuje da su ljudi još u staro doba veoma dobro razumeli prednosti fizičkog vežbanja, posebno u kombinaciji sa dobrom ishranom. S obzirom na ogromne skokove u anatomiji, fiziologiji i medicini od tada, mogla bi se oprostiti pretpostavka da će ova generacija čovečanstva biti najsposobnija u istoriji. Nažalost, to nije slučaj.

Preporučujemo

Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije ove nedelje otkriva da je skoro trećina svetske populacije u opasnosti od razvoja smrtonosnih bolesti kao što su rak, moždani udar, demencija i dijabetes zbog nedostatka vežbanja. Oko 1,8 milijardi ljudi, ili 31 odsto odraslih širom sveta, ne ispunjava preporučene nivoe fizičke aktivnosti.

Ako pretpostavimo da većina ljudi razume da je vežbanje uslov o kome se ne može pregovarati za duži i zdraviji život, zašto skoro dve milijarde ljudi to ne radi? Razlozi su brojni, ali glavni je činjenica da se veći deo savremenog života oslanja na rad u kancelarijama i načine prevoza koji ne podstiču mnogo fizičke aktivnosti.

Više od 55 odsto svetske populacije, 4,4 milijarde ljudi, živi u gradovima. Očekuje se da će do 2050. godine ta cifra porasti na 70 odsto. Urbani život i promenjeni zahtevi posla doprineli su smanjenju aktivnosti.

Još jedna stvar koja izaziva zabrinutost je zbunjujući niz promenljivih i često kontradiktornih saveta o fitnesu. Jednog meseca, kardio se smatra najboljim načinom za mršavljenje. Sledećeg meseca je na redu trening visokog intenziteta ili dizanje tegova, ili vežbanje ujutru, ili pilates, ili bilo koja od stotinu različitih metoda.

A to ostavlja po strani isto tako ogromnu salvu saveta o ishrani. Nešto od toga pokreće fitnes industrija koja ima interes da proda opremu, članstvo u teretani i dijetetske programe što većem broju ljudi.

Društvene platforme su prepune fitnes tema, od kojih je većina saveta upitne vrednosti. Pored ludila kao što je sok od celera iz 2019. godine, relativno bezopasna, ali nutritivno besmislena aktivnost, dogodili su se ozbiljniji incidenti. U aprilu 2021. godine, mlada žena u SAD koja je pratila onlajn trend takozvano "suvo uzimanje", odnosno jedenje proteinskog praha pre treninga, kasnije je postavila video snimak iz bolnice nakon što je očigledno pretrpela srčani udar.

Foto: Shutterstock

Fatalna mana u većini upitnih saveta o fitnesu dostupnih na mreži je to što im nedostaje personalizacija. Svačije telo je jedinstveno; varijable u godinama, polu i istoriji bolesti znače da će isti program vežbanja ili dijeta imati različite rezultate za različite ljude, što će u najboljem slučaju dovesti do razočaranja i nedoslednosti.

Ako SZO i nacionalne vlade žele da vide bolju populaciju, savet bi trebao biti jasan. Lekari se generalno slažu da dosledno fizičko kretanje, čak i banalne aktivnosti poput šetnje, baštovanstva ili kućnih poslova, ako se obavljaju oko 30 minuta većinu dana u nedelji, mogu pomoći u sprečavanju hroničnih bolesti koje opterećuju sisteme javnog zdravlja širom sveta.

Veza između razumnog, umerenog vežbanja i dobrog mentalnog zdravlja je takođe dobro uspostavljena, što čini još važnijim da se uspostavi i odnese kući jasna poruka da je fitnes pristupačan i dostižan, prenosi "Thenationalnews".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.