Onkolog sa Harvarda otkriva 6 mitova o ishrani u koje mnogi veruju: Evo šta zaista utiče na zdravlje

Ako želite da živite duže i osećate se bolje, vreme je da prestanete da jurite za pomodnim dijetama.

Svakih nekoliko meseci pojavi se novi „čudesni“ režim ishrane koji obećava da će rešiti sve probleme - keto dijeta, povremeni post, mesna ili sirova ishrana. U stvarnosti, većina njih ne donosi rezultate. Čak i oni koji pokazuju određene koristi retko daju efekat koji opravdava vreme, trud i mentalnu energiju koje zahtevaju.

Onkolog Ezekiel J. Emanuel, jedan od vodećih stručnjaka u oblasti zdravstvene politike. obrazovan na Harvardu i jedan od najvećih stručnjaka za zdravstvenu politiku tvrdi da je tajna dugog i zdravog života zapravo mnogo jednostavnija. Dobra ishrana ne znači kratkoročne promene, već stvaranje navika koje možete da održavate godinama, a ne samo nekoliko nedelja.

Iako je uvek važno posavetovati se sa lekarom pre nego što promenite način ishrane, jer su potrebe svakog organizma drugačije, stručnjaci izdvajaju šest velikih mitova o hrani kojih bi mnogi trebalo da se oslobode.

Grickalice nisu uvek loše

Prosečna odrasla osoba dnevno unese skoro 500 kalorija kroz grickalice, a veliki deo toga dolazi iz ultra-prerađene hrane poput čipsa, keksa i industrijskih poslastica. Ove namirnice su osmišljene tako da podstiču prejedanje.

Jedno istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su jeli ultra-prerađenu hranu unosili više kalorija i dobili oko kilogram za samo dve nedelje, čak i kada je ukupan broj kalorija bio sličan kao kod onih koji su jeli prirodnu hranu. Ovakva hrana povezuje se i sa većim rizikom od prerane smrti.

Ipak, nisu sve grickalice štetne. Zdrave užine mogu čak poboljšati kvalitet ishrane. Orašasti plodovi, voće, jogurt, humus i povrće obezbeđuju vlakna, proteine i zdrave masti koje duže drže sitost bez naglog skoka šećera u krvi.

Ne treba nam više proteina

Većina ljudi već unosi dovoljno proteina. Preporučena dnevna količina je oko 0,75 do 1 gram po kilogramu telesne težine, što je za većinu žena između 45 i 70 grama, a za muškarce između 55 i 90 grama.

Ni proteinski prahovi nisu idealno rešenje. Jedna analiza pokazala je da je čak dve trećine testiranih proteinskih suplemenata sadržalo nebezbedne količine olova.

Postoje i izuzeci. Osobe starije od 60 godina, koje sa godinama gube mišićnu masu, mogu imati koristi od nešto većeg unosa, oko 1,2 grama po kilogramu telesne težine. Sportisti ili ljudi koji se oporavljaju od bolesti ponekad trebaju i do 1,5 grama.

Za većinu ljudi najbolji izbor su prirodni izvori proteina poput pasulja, sočiva, jogurta i ribe.

Suplementi vlakana nisu zamena za hranu

Samo oko sedam odsto odraslih unosi preporučenu količinu vlakana, što predstavlja ozbiljan problem.

Ishrana bogata vlaknima povezuje se sa manjim rizikom od raka debelog creva, nižom stopom dijabetesa tipa 2 i čak 31 odsto manjim rizikom od smrti usled koronarne bolesti srca.

Međutim, suplementi vlakana nisu savršena prečica. Većina njih sadrži samo jednu vrstu vlakana i ne može da nadomesti složenu kombinaciju koja postoji u prirodnim namirnicama.

Voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice i dalje su najbolji način da podržite zdravlje creva.

Mlečni proizvodi sa manje masti nisu uvek bolji

Konzumacija mlečnih proizvoda povezuje se sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2 i boljim rastom kod dece, bez obzira na sadržaj masti.

Ideja da mlečni proizvodi sa više masti dovode do gojenja nema čvrstu naučnu potvrdu. Naprotiv, istraživanja pokazuju da deca koja konzumiraju punomasne mlečne proizvode imaju manji rizik od prekomerne telesne težine u poređenju sa onima koji jedu verzije sa smanjenim udelom masti. Slični trendovi primećeni su i kod odraslih.

Važno je naglasiti da sam sadržaj masti nije presudan za zdravlje. Punomasni mlečni proizvodi mogu biti deo uravnotežene ishrane, posebno ako zamenjuju ultra-prerađene „low fat“ alternative.

Nisu sve masti loše

Decenijama se verovalo da masti goje, ali se pokazalo da to nije tačno. Zanimljivo je da su, kako je unos masti u ishrani opadao, stope gojaznosti i dijabetesa nastavile da rastu.

Zdrave masti su neophodne za organizam. Mnoge kalorične namirnice poput orašastih plodova, maslinovog ulja, punomasnih mlečnih proizvoda pa čak i tamne čokolade povezuju se sa manjim povećanjem telesne težine nego prerađene žitarice i slatkiši.

Posebno se izdvaja maslinovo ulje, naročito ekstra devičansko. Istraživanja pokazuju da čak i pola kašike dnevno može biti povezano sa 19 odsto manjim rizikom od smrti tokom gotovo tri decenije praćenja.

Vežbanjem ne možete „poništiti“ lošu ishranu

Mnogi veruju da dodatni trening može da nadoknadi nezdravu hranu. Nažalost, to ne funkcioniše baš tako.

Nedavno istraživanje pokazalo je da ljudi tokom dana sagorevaju približno sličan broj kalorija bez obzira na nivo fizičke aktivnosti. Vežbanje ima brojne koristi za zdravlje, ali ne daje onaj kalorijski „bonus“ koji mnogi očekuju. Kada je reč o telesnoj težini, presudno je šta i koliko jedemo.

Ipak, fizička aktivnost ostaje izuzetno važna. Poboljšava san, raspoloženje, koncentraciju, jača kosti i doprinosi socijalnom životu. Hodanje, posebno u društvu, smatra se jednim od najjednostavnijih i najefikasnijih oblika kretanja.

Na kraju, dobra ishrana svodi se na jednostavnu ideju: organizujte život tako da zdravi izbori budu oni najlakši. Birajte prirodne namirnice poput voća, povrća i orašastih plodova, jedite umerenije porcije i delite obroke sa ljudima koje volite.

Preskočite detoks dijete, zadržite maslinovo ulje u jelovniku i, s vremena na vreme, bez griže savesti – pojedite i sladoled.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.