Šta stomak krije u gaćama i zašto posle toaleta svi procvetate: Posle velike nužde velika je volja za životom

Otkrivamo naučne razloge zbog kojih nam pražnjenje creva donosi onaj neverovatan nalet olakšanja i zašto nam odlazak u toalet popravlja raspoloženje na način o kom se retko govori naglas.

Svi vi svakodnevno prolazite kroz ovaj osnovni fiziološki proces, ali retko kada u društvu otvarate temu o tome kako se zapravo osećate nakon što završite posao u toaletu. Stid i društvene kočnice vas često sprečavaju da priznate da taj trenutak pruža neku vrstu dubokog, skoro terapeutskog mira.

Gastroenterolozi širom sveta potvrđuju da taj dobar osećaj lagodnosti i poletnosti nije samo plod vaše mašte, već rezultat složenih procesa u vašem telu. Kada se sve kockice poklope, oslobađanje organizma od balasta pokreće lavinu hemijskih reakcija koje direktno utiču na vaš nervni sistem i raspoloženje.

Odlazak u toalet ne mora da bude tabu tema, pogotovo kada shvatite koliko je vaš stomak zapravo povezan sa mozgom i kako ta skrivena veza upravlja vašim svakodnevnim mirom. Umesto da crvenite na pomen ove teme, vreme je da zavirite iza kulisa sopstvene anatomije i saznate šta se tačno dešava u organizmu kada osetite ono neopisivo olakšanje.

Kako jedan dugački nerv iz mozga šalje „pismo olakšanja” stomaku

Kada nakon uspešno obavljenog posla u toaletu osetite talas smirenosti, za to možete da zahvalite svom vagusnom nervu. Reč je o najdužem lobanjskom nervu u telu koji polazi iz mozga, spušta se kroz organizam i grana se do različitih organa, vršeći ogroman uticaj na varenje i izbacivanje toksina. Tokom ovog procesa, nerv pomaže u regulisanju kontrakcija mišića prenoseći signale između mozga i crevnog nervnog sistema.

Doktor Dejvid D. Klark objašnjava da stimulacija vagusnog nerva tokom pražnjenja creva može dovesti do opuštanja određenih mišića, smanjenja broja otkucaja srca i snižavanja krvnog pritiska. Upravo te promene doprinose osećaju duboke relaksacije, a u nekim krugovima ovaj fenomen nazivaju šaljivo i „kakoforija” – stanje blage euforije nakon uspešnog odlaska u toalet.

Sreća ne ulazi na usta, ali izlazi gde i sve ostalo

Serotonin je neurotransmiter koji vam popravlja raspoloženje i uglavnom ga povezujete sa zdravljem mozga, ali istina je da se najveći deo ove supstance nalazi u vašem stomaku. Skoro 90% serotonina u telu zapravo proizvodi tanko crevo, gde ovaj hormon ima ključnu ulogu u pokretanju crevnih mišića.

Doktor Klark navodi da serotonin podstiče peristaltiku – talasaste kontrakcije koje guraju sadržaj kroz digestivni trakt. Kada se ovaj proces odvija kako treba, oslobađanje serotonina vam donosi prirodan nalet pozitivne energije.

Doktor Adam L. Moskovic upozorava da je balans ključan, jer premalo serotonina uzrokuje zatvor, dok previše ovog hormona vodi do dijareje, a često je povezan i sa sindromom nervoznih creva i bolovima u stomaku.

Zašto je odlaganje toaleta najgora kazna koju možete sebi prirediti

Svi možete da se složite da je trpljenje i odlaganje odlaska u toalet izuzetno neprijatno iskustvo koje stvara fizičku i psihičku tenziju. Redovno ignorisanje potrebe za pražnjenjem vodi pravo u hronični zatvor, zbog čega lekari savetuju da se na signale tela odgovori što je pre moguće.

Ukoliko osećate bol tokom obavljanja nužde, to je jasan znak da problem ne smete gurati pod tepih. Doktor Klark naglašava da nelagodnost i bol mogu ukazivati na hemoroide, analne fisure ili upalne bolesti creva. Odlaganje posete lekaru u ovim situacijama samo pogoršava simptome i stvara začarani krug neprijatnosti, pa je svaku trajnu promenu u navikama potrebno odmah prijaviti gastroenterologu.

Kako da vam toalet bude omiljeno mesto u kući

Održavanje uredne probave ne mora da bude komplikovan zadatak ako usvojite nekoliko zlatnih pravila koja preporučuju nutricionisti i lekari. Unos dovoljno vlakana je prvi i najvažniji korak ka lakom pražnjenju creva, bez obzira na to da li vas muči zatvor ili česte retke stolice.

Nutricionistkinja Dženifer Nikol Bjančini savetuje da u svakodnevnu ishranu uvrstite čia i laneno seme kroz smutije, jogurt ili kaše, dok kuvani pasulj predstavlja pravu riznicu vlakana. Pored toga, redovna hidratacija je neophodna kako bi se hrana lakše kretala kroz creva, a tečnost možete unositi i kroz sveže voće i povrće.

Fizička aktivnost igra presudnu ulogu u sprečavanju zatvora, posebno kako starimo i postajemo manje aktivni. Doktor Moskovic napominje da bi svako ko je u stanju da hoda morao svakodnevno da praktikuje barem laganu šetnju kako bi podstakao rad creva.

Nutricionistkinja Destini Hauard naglašava da vaš sistem za varenje voli rutinu i da preskakanje obroka zbog stresa ili brzog načina života drastično usporava rad creva.

Brzo gutanje hrane takođe stvara nadutost, pa je od izuzetne važnosti da usporite tokom jela, dobro sažvaćete svaki zalogaj i osluškujete signale koje vam telo šalje. Uspostavljanje dosledne rutine i odlazak u toalet u slično vreme svakog dana pomoći će vašem organizmu da radi kao sat.

Na kraju dana, jasno je da je dobar osećaj nakon pražnjenja creva sasvim prirodna stvar koju deli većina ljudi. Vaše telo vam tada šalje jasan signal da ste se uspešno rešili tereta i da svi sistemi rade u savršenoj harmoniji. Nemojte ignorisati potrebe svog organizma i nemojte se stideti procesa koji nas održava zdravim i poletnim, jer je briga o stomaku zapravo briga o celokupnom zdravlju i našem unutrašnjem miru.

(Ona.rs / EatingWell)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.