Marija je rekla koliko joj zaista muž pomaže kod kuće i ne mogu da joj oproste: Ovo mnoge žene PREĆUTKUJU

Kada je influenserka Marija Mandić nedavno na svom Instagram storiju napisala ono što mnoge žene svakodnevno misle, ali retko izgovore, internet se, očekivano, usijao. Njen kratak osvrt na kućnu dinamiku sa suprugom izazvao je lavinu komentara, pogotovo nakon što se stori preneo i komentarisao na X-u, bivšem Tviteru.

"Miki se iznervira kad god mu kažem ti ništa ne radiš, ali mene nervira što većinski sve mora da mu se kaže, iako on to uradi na kraju. Kao, zašto nemaš osećaj da to sad skloniš, a ne kasnije??? Mislim da je većinski ovako situacija, tako da mame, učite svoje sinove na vreme. Sve u svemu, radi i on, ali ipak sam ja više za sve to", napisala je Marija.

Iskrenost koja boli ili osvešćuje?

Marijina poruka nije ni preterano brutalna, ni uvredljiva, zapravo je to ogoljena do kostiju realnost mnogih domaćinstava. Očekivanja da se žene same sete, prepoznaju, organizuju i upravljaju domaćinstvom, čak i kada muškarac "uradi na kraju", i dalje su tu. Nevidljivi rad, mentalni teret i mikromenadžment u domaćinstvu nisu retkost, već prećutani standard.

Jedan deo publike video je njenu objavu kao napad, drugi kao vapaj za razumevanjem, a treći kao udžbenički primer vaspitanja koje kasni.

Tviter je reagovao instinktivno i slojevito. Neki komentari su rekli sve što treba da znamo o ovom "mikro ratu" u brakovima:

"Nije rekla ništa preterano loše, bolje da kaže istinu nego da ga bespotrebno hvali, a ionako većina žena se susreće sa ovakvim muškarcima."

"Da je napisala da sve radi, napali bi je da laže."

"Ovako kad ih pravdaju što su lenji i neadekvatni, ne bude mi dobro."

Većina komentara, i muških i ženskih, zapravo je potvrdila da se ovde ne radi samo o Mariji i njenom suprugu. Radi se o generacijama neodgajane odgovornosti, o kulturi gde se muška pasivnost ne dovodi u pitanje, a ženska proaktivnost podrazumeva i organizaciju, i planiranje, i emocionalni radar za sve u kući, pa i za tuđe propuste.

Najveći deo pažnje nije zapravo otišao na činjenicu da Marijin suprug ne radi ništa, jer to, kako sama Marija kaže, nije tačno. Otišao je na reč "većinski". Ta reč, koliko god da zvuči benigno, postala je kamen spoticanja - i ogledalo svakodnevice.

To nije samo procenat rada u kući, to je pokazatelj dinamike: ko vodi, ko usmerava, ko podseća, ko gura, ko na kraju "uradi" ono što je trebalo još juče.

"Pomažem u kući" 

Najglasnije u svemu ovome nije Marijin ton, već ono što se provlači kroz njene i tuđe rečenice: da muškarci "pomažu u kući" umesto da rad koji se odnosi na održavanje domaćinstva doživljavaju kao zajedničku odgovornost.

Jer niko ne kaže "pomažem na poslu", pa zašto bi u braku ili vezi kućne obaveze bile nečije, a ti, eto, "uskačeš"?

To je ta duboko ukorenjena paradigma koja i dalje opstaje - žena kao glavna operativka domaćinstva, a muškarac kao onaj koji "uskoči kad mu se kaže".

Još jedan razlog što je ova objava zapalila mreže leži u tome koliko smo svi osetljivi na javno izrečene privatne istine. Naročito kad one razbijaju sliku o idealnom paru, harmoničnom domu i muškarcu koji "voli svoju ženu, pa je sam oprao sudove".

Marija živi od deljenja intime, ali ovoga puta, ona nije bila glamurozna, niti je imala filter. Bila je ogoljena, možda čak i umorna. A to se ne oprašta lako ženama u javnosti.

Kao što jedan komentar precizno kaže:

"Voli malo javno da ga obruka. Ovde imamo prevod ‘stoka ništa ne radi, sve radim ja, sad ću da ga oblatim pa će od sramote krenuti.’"

I to je srž problema: iskrenost se doživljava kao sramoćenje. Pogotovo kada dolazi od žene.

Komentari koji su branili Mariju nisu nužno branili nju kao ličnost, već su branili pravo žena da konačno govore o svakodnevnim stvarima bez straha da će biti optužene za "blamiranje muža". I to je dragocen pomak.

"Pa većina su ovakvi, šta je tu blaćenje?"

"Da je slagala, rekli bi da glumi savršenstvo. Da kaže istinu, napada je se da ga ‘pljuje’."

Drugim rečima - žena je na gubitku šta god da uradi. Ako ćuti - trpi. Ako kaže - preteruje. Ako se požali - razara brak. Ako pohvali - sigurno je lažno.

Ali ono što ova izjava zapravo zahteva jeste - svesno partnerstvo. Da se razume da kuća nije ničiji "teren", već zajednički prostor u kom svi moraju biti odgovorni bez instrukcija, podsećanja i emocionalne logistike na ramenima jedne osobe.

Tako smo, zbog jednog storija, došli do srži svega što se godinama nakupljalo: nepostojanje ravnoteže, emotivne i fizičke, u brakovima i vezama. U toj jednoj reči sabralo se sve ono što žene misle, a muškarci često ne čuju dok im se bukvalno ne kaže.

I zato ova objava nije "izazvala buru", ona je samo osvetlila buru koja već postoji. I biće tu dok god muškarci ne prepoznaju svoju odgovornost a da ona ne mora da im se nacrta, a žene ne prestanu da osećaju grižu savesti kad javno kažu: "Većinski sve ja radim". Jer to, nažalost, nije ispovest.

To je statistika.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.