Kako se hrane Japanci: Ova jela možete i vi da napravite

Sa svojim impresivnim pejzažima i snažnim kulturnim identitetom, Japan je jedna od onih destinacija za odmor koja mora jednom u životu da se vidi, ali i da se okusi njihova specifična ukusna i sveža kuhinja.

Jedinstven i očaravajući, Japan je zemlja binarnosti između tradicionalnog i ultramodernog. Kao i njegovi užurbani i futuristički gradovi i neverovatni prirodni pejzaži, tako je i njihova čuvena hrana zadivljujuća. Čuvena po pripremi i serviranju, japanska hrana je pre svega - hranljiva i zasnovana na super-svežim, sezonskim proizvodima.

Japanska kuhinja obuhvata regionalnu i tradicionalnu hranu Japana, koja se razvijala kroz vekove političkih, ekonomskih i društvenih promena. Tradicionalna kuhinja Japana (japanski: vashoku) zasniva se na pirinču sa miso supom i drugim jelima i akcentom na sezonskim sastojcima. Prilozi se često sastoje od ribe, kiselog povrća i povrća kuvanog u bujonu. Morski plodovi su uobičajeni, često pečeni na roštilju, ali se služe i sirovi kao sašimi ili u sušiju. Plodovi mora i povrće se takođe prže u laganom testu, kao tempura. Osim pirinča, osnovna namirnica uključuje rezance, kao što su soba i udon. Japan takođe ima mnoga kuvana jela, kao što su riblji proizvodi u čorbi zvanoj oden, ili govedina u sukijakiju i nikujagi.

Pod istorijskim uticajem kineske kuhinje i japanska kuhinja se otvorila uticaju zapadnih kuhinja u modernoj eri, pa su jela inspirisana stranom hranom – posebno kineskom – poput ramena i gjoze, kao i hrana poput špageta, karija i hamburgera, prilagođena japanskim ukusima i sastojcima.

Međutim, tradicionalno Japanci su izbegavali meso kao rezultat privrženosti budizmu, ali sa modernizacijom Japana 1880-ih, jela od mesa kao što su tonkacu i jakiniku postala su uobičajena. Od tada - japanska kuhinja, posebno suši i ramen, postala je popularna širom sveta.

Čak šta više, Japan je 2011. pretekao Francusku i postao zemlja sa najviše Michelin restorana sa 3 zvezdice, a od 2018. glavni grad Tokio je zadržao titulu grada sa najviše restorana sa 3 zvezdice na svetu. Stoga i ne čudi što je japanska kuhinja od 2013. godine dodata na Uneskovu listu nematerijalne baštine.

A kako Japanci sve pretvaraju u umetnost, tako je i kulinarstvo kod njih dovedeno do perfekcije pripreme i služenja. Japansko kuvanje može da se podeliti na pet osnovnih metoda kuvanja. To su "Nama" (rezanje), "Niru" (kuvanje), "Jaku" (pečenje), "Musu" (kuhanje na pari) i "Ageru" (prženje).

Od sušija do rezanca, kombinacija svega što možete da zamislite da okusite u Japanu sigurno je sabrano u jednom od njihovih najčuvenijih jela - ramen (nudle od jaja u slanoj čorbi) koji je omiljena ponoćna hrana za lokalce. Ramen je takođe i savršen primer uvezenog jela - u ovom slučaju iz Kine - koje su Japanci potpuno i ukusno prepravili u svoj nacionalni specijalitet.

Koliko su ozbiljni oko svoje kuhinje najbolje svedoči to da samo ovo jelo može da bude napravljeno od čak četiri glavna načina pripreme supe - tonkocu (od svinjske kosti), miso, od soja sosa i soli. Grad Fukuoka je posebno poznat po svom bogatom tonkotsu ramenu, dok je oštar miso ramen specijalitet grada Hokaida. Slična je priča i sa bibimbapom.

No, u zaronu u japanske specijalitete, sledeća tri su bez premca osvojila svet.

1. Suši

Jednostavnije rečeno, suši je sirova riba koja se servira na pirinču koji je lagano začinjen sirćetom. Upravo u raznim ukusima i teksturama – kao što su pikantni, kremasti uni (ikra morskog ježa) i debeljuškasti, sočni amaebi (slatki škampi) – stvari postaju zanimljive. A ono što je zanimljivio, uprkos svom uzvišenom imidžu, suši zapravo ima veoma  skromno poreklo - ulične hrane.

Suši je japansko jelo vrlo popularno u celom svetu, kažu da se u Japanu priprema drugačije nego po ostalim zemljama. Kako "sushi" na japanskom znači kiselo sirće je esencijalan sastojak za njegov ukus.

Sastojci: 

• Pirinač za suši
• Krastavac ili avokado
• Alge
• Krem sir
• Losos ili surimi
• Wasabi
• Soja sos
• Listići đumbira

Priprema:

Najbitnija stavka je kuvanje pirinča. Poseban pirinač za sushi koji možete naći u svim bolje snabdevenim marketima jer je jedino on dovoljno lepljiv za sve što vam je potrebno. Na 100g pirinča ide 250ml vode, pa ukoliko pravite suši za više ljudi i koristite 500g pirinča, biće vam potrebno 1250ml vode. Pirinač koji ste prelili vodom stavite da se kuva na jakoj vatri i ostavite da vri 15 minuta. Nipošto ne podižite poklopac. Nema potrebe da mešate, štaviše nepoželjno je. Kada prođe 15 minuta, sklonite šerpu sa vatre i ostavite da odstoji još 15 minuta, bez dizanja poklopca.

U međuvremenu u tiganj sipajte 100 ml sirćeta. Trebalo bi da bude pirinčano, ali može i jabukovo da posluži. Kada sirće provri, dodajte mu kašiku šećera i prstohvat soli, a potom i pirinač koji je do tada već odstojao 15 minuta. Sve dobro izmešajte i ostavite da se ohladi.

Sledeći korak je pravljenje samog sušja. Raširite asuru preko koje ćete da položite list alge na koju ćete mokrim prstima da nanesite oko 100 g pirinča, celom dužinom.

Zatim u jednoj liniji poređajte sve sastojke – prvo krem sir, pa zatim preko njega avokado ili krastavac i na kraju losos ili surimi. Zatim zarolajte asuru kako biste smotali rolnicu – i potom je isecite na kolutove.

Ako pravite nigiri suši onda je dovoljno samo u šaku uzmete pirinač i da ga oblikujete u valjak i preko njega prebacite malo parče lososa.

Suši se služi tako što ćete da lepo poređate rolnice i u odvojenim posudicama stavite soja sos, wasabi za one koje vole ljuto i u treću sipajte listiće đumbira. Pre svakog zalogaja, sushi se umače u soja sos, a između svakog nove rolnice se jede se đumbir kako bi vam se očistio ukus između dva zalogaja.

2. Unagi (jegulja na žaru)

Unagi je zapravo rečna jegulja, obično pečena na žaru na drvenom uglju i "prelakirana" slatkim sosom za roštilj. Prema narodnom predanju, unagi je idealan protivotrov za vrućinu i vlagu zagušujućih leta u Japanu. To je poslastica koja podseća na stari Japan i većina restorana koji su specijalizovani za jegulju imaju svoj tradicionalan recept za nju.  Svež, divlji unagi može da se jede svugde u Japanu od maja do oktobra.

Sastojci:

• 2 fileta slatkovodne jegulje (možete da zamenite sa nekom drugom slatkovodnom ribom)
• biljno ulje za pečenje 
• pirinač kuvan na pari

Za unagi sos:

• 60 ml tečnosti napravljene od  saki (japanske rakije) i šećera 
• 20 ml vina
• 30 g šećera
• 60 ml soja sosa

Priprema: 

U malu šerpu dodajte 60 ml mešavine sakija i šećera, 20 ml vina i 30 g šećera i stavite da se kuva na srednjoj vatri. Kada provri dodajte soja sos i mešajte dok ne provri, a potom smanjite vatru i pustite da lagano ključa dok se ne smanji na jednu trećinu od prvobitne količine, oko 10 do 15 minuta.

Isecite filete jegulje na pola kako bi odgovarali veličini posude za serviranje. Zagrejte rernu na 250 stepeni. Podmažite parče folije i stavite komade ribe na nju, sa kožom na dole. Pecite dok ne porumeni, oko pet do sedam minuta i to samo sa jedne strane - nema potrebe da seokrećete.

Otvorite rernu i premažite sosom, a potom pecite još jedan minut dok ne primetite da sos pravi koricu na vrhu.

Poslužite vrući pirinač kuvani na pari u pojedinačne činijama. Zatim sipajte ili premažite malo unagi sosa na pirinač a potom stavite po komad ribe, premažite sa još malo sosa i poslućite odmah.

3. Tempura

Lagana i mekana tempura je doprinos Japana u svetskom trendu duboko pržene hrane. Pretpostavlja se da se prvi put pojavila tokom 16.veka zahvaljujući portugalskim misionarima. Morski plodovi i povrće obloženo testom se tradicionalno prži u susamovom ulju i poslužuje sa malo soli ili umakom od soja sosa začinjen rendanom rotkvicom. Posebna vrsta su tempura ebiten (duboko pržene kozice, tj. škampi).

Možete da pokušate da napravite i tempuru od karfiola, ili pak da propržite samo osnovno testo za tempuru i dobićete fenomenalne hrskave grickalice.

Sastojci: 

• morski plodovi, riba ili povrće ( tikvice, bundeva, šargarepa, paprika, plavi patlidžan, brokoli, karfiol, špargla)
• 100 ml gazirane hladne vode 
• 100 g pirinčanog brašna
• ulje za prženje (najbolje susamovo, ili suncokretovo ili sojino ulje)
• soja sos
• dajkon rotkva

Priprema: 

Tempura je klasično japansko jelo od pohovanih morskih plodova, ribe ili povrća.

Promešajte gaziranu vodu i pirinčano brašno što brže možete štapićima. Nakon toga ostavite testo u frižideru na 15 do 30 minuta. Originalni recept za tempuru je veganski, ne sadrži gluten, nikakve sastojke životinjskog porekla ni jaja.

Tajna za pripremu tempure je u temperaturi ulja za prženje. Mora da bude dobro zagrejano, a proverava se tako što se u njega spusti mala količina testa i ako ono ispliva odmah, temperatura je dobra.

Izuzetno je važno i da se koristite hladne namirnice iz frižidera, jer upravo to utiče na hrskavost tempure.

Bez obzira da li spremate kozice, morske plodove, ribu ili povrće, sve predhodno pripremite na veličinu zalogaja, a potom uvaljajte u smesu tempure i zatim pecite u vrelom ulju ne duže od par minuta, odnosno dok ne počne da rumeni.

Servirajte vruće uz poseban dodatak soja sosa sa narendanom dajkon rotkvom.

Prijatno!

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.