5 fermentisanih namirnica koje mogu da smanje rizik od raka debelog creva: Tu je i čuvena zimnica iz Srbije

Doktori danas sve češće ističu da ključ dobrog varenja, jakog imuniteta i nižeg rizika od raka ne leži u dijetama, već u – bakterijama. Tačnije, u dobrim bakterijama koje nastanjuju naš digestivni sistem i čine tzv. mikrobiom.

Fermentisana hrana, koja nastaje kada bakterije ili kvasci razgrađuju prirodne šećere, pomaže u jačanju tog mikrobioma. Brojna istraživanja, uključujući i najnoviju analizu objavljenu 2025. u časopisu Frontiers in Nutrition, pokazala su da redovno konzumiranje fermentisanih proizvoda poboljšava probavu, smanjuje nadutost, reguliše stolicu i čak utiče na raspoloženje putem ose „creva–mozak“.

Prema rečima dr Šona Prestona, gastroenterologa iz Londona, fermentisana hrana može da pomogne i u smanjenju rizika od raka debelog creva, jer doprinosi raznovrsnosti crevne flore i sprečava nastanak štetnih supstanci u organizmu.

1. Kefir – probiotik koji jača imunitet i mozak

Kefir je tradicionalni napitak od fermentisanog mleka, bogat probioticima, vitaminima i korisnim bakterijama.
„Kefir je postao popularan jer ima prijatan ukus, ali mnogi komercijalni proizvodi sadrže previše šećera, pa gube deo svojih benefita“, objašnjava dr Preston.

Kvalitetan kefir sadrži brojne sojeve bakterija, posebno Lactobacillus, koji podržavaju crevnu floru, poboljšavaju imunitet i smanjuju upale.
Istraživanja su pokazala i da kefir može pomoći u očuvanju zdravlja mozga – u jednom ispitivanju kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, svakodnevno konzumiranje kefira tokom tri meseca dovelo je do poboljšanja kognitivnih funkcija i pamćenja.

Pravi se jednostavno – dodavanjem kefirnih zrnaca (kombinacije kvasaca i bakterija) u mleko, koje se ostavi da stoji 24 sata. Domaći kefir je uvek bogatiji probioticima od kupovnog.

2. Kimči – vatreni saveznik protiv upala

Korejski klasik, kimči, pravi se od fermentisanog kupusa, belog luka, đumbira i čilija.
Tokom fermentacije nastaju prirodni probiotici i antioksidansi koji jačaju imunitet, poboljšavaju varenje i smanjuju upalne procese.

Studija Instituta za kimči iz 2022. godine pokazala je da redovno konzumiranje ove hrane može smanjiti telesni indeks mase (BMI) i rizik od gojaznosti.
Osim toga, kimči je bogat vitaminom C i biljnim vlaknima.

Kako se pravi:
Isecite kupus, posolite ga i ostavite da odstoji 2 sata. Zatim isperite, dodajte pastu od belog luka, đumbira, šećera, ljute paprike i sojinog sosa. Sve izmešajte, stavite u teglu i ostavite da fermentiše 2–3 dana. Kada dostigne željenu kiselost, prebacite u frižider.

„Kimči nije samo ukusan dodatak jelima – on je i prirodni izvor korisnih bakterija koje obnavljaju creva“, kaže dr Preston.

3. Kombuha – čaj koji hrani dobre bakterije

Kombuha je napitak od fermentisanog čaja, koji nastaje uz pomoć kulture bakterija i kvasca poznate kao SCOBY.
Sadrži probiotike, organske kiseline i antioksidanse koji pomažu varenju i detoksikaciji organizma.

„Prirodna kombuha je odlična za creva, ali komercijalne verzije često imaju mnogo dodatog šećera, pa birajte proizvode sa oznakom ‘prirodno fermentisano’“, savetuje dr Preston.

Domaća kombuha se pravi tako što se u ohlađeni zaslađeni crni ili zeleni čaj doda SCOBY i malo starijeg napitka, zatim ostavi da stoji 7–10 dana.
Blago gazirana tečnost koja nastane sadrži aktivne bakterije koje podržavaju mikrobiom i imunitet.

4. Miso – japanski eliksir za dugovečnost

Miso je gusta fermentisana pasta od soje, pirinča ili ječma, koja se koristi za pripremu supa i marinada.
Bogata je proteinima, mineralima (cink, mangan, bakar) i antioksidansima, a sadrži i korisne bakterije i enzime.

Zahvaljujući probioticima i izoflavonima iz soje, miso doprinosi zdravlju srca, kostiju i varenju.
„Ne morate ga jesti mnogo, ali male količine miso supe nekoliko puta nedeljno mogu značajno doprineti raznovrsnosti mikrobioma“, kaže dr Preston.

Domaći miso nastaje fermentacijom kuvanog sojinog zrna sa „koji“ kulturom i solju, a proces traje nekoliko meseci do godinu dana.

5. Kiseli kupus – najjednostavniji probiotik sa Balkana

Kiseli kupus (sauerkraut) jedno je od najstarijih fermentisanih jela u Evropi – i najlakše za pripremu.
Fermentacijom kupusa nastaju korisne bakterije, vitamini C i K, kao i enzimi koji potpomažu probavu i jačaju imunitet.

„Kupus je odličan izvor vlakana i probiotika, a zahvaljujući fermentaciji, hranljive materije postaju dostupnije telu“, kaže dr Preston.

Sve što vam je potrebno jeste svež kupus i so (oko 2% mase kupusa).
Kupus se sitno isecka, posoli, pritisne i ostavi da pusti sopstveni sok. Kada se potopi u salamuru i odstoji nekoliko dana, pretvara se u prirodnu probiotiku bez aditiva i konzervansa.

Fermentacija – stari recept za savremeno zdravlje

Zdravlje creva utiče na ceo organizam – od imuniteta do raspoloženja.
Dodavanjem ovih pet fermentisanih namirnica u ishranu, jačate crevnu floru i smanjujete rizik od hroničnih bolesti, uključujući i rak debelog creva.

Kako kaže dr Preston: „Ključ nije u količini, već u raznovrsnosti – malo kefira, kašika kimčija, gutljaj kombuhe ili tanjir miso supe mogu napraviti veliku razliku.“

(Ona.rs / Daily Mail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.