4 osnovna benefita i uticaja joge na vaše telo i mozak

Joga kombinuje specifične položaje (asane), tehnike disanja (pranaiama) i meditaciju (dhiana) kako bi integrisala um i telo

Bilo da ste ljubitelj fitnesa ili se retko pokrećete, joga je pristupačan, nežan oblik fizičke aktivnosti koja može da poveća vašu fleksibilnost i tonus mišića, kao i da vas poveže sa vašim disanjem. I možda već znate da je "dobra za vas“, ali postoji i brdo naučnih studija o tome koliko je zaista korisna.

Joga kombinuje specifične položaje (asane), tehnike disanja (pranaiama) i meditaciju (dhiana) kako bi integrisala um i telo. U pitanju je drevna indijska praksa koja je probila put - u različitim oblicima i metodama - u moderne mejnstrim studije, video snimke i domove širom sveta.

Preporučujemo

- Ono o čemu većina ljudi misli ili zna o jogi samo je jedna dimenzija njenog originalnog oblika -  objasnila je za Fortune Well dr Džozi Konte: - Reč joga potiče od reči "juk" na sanskritu, što znači "ujediniti se" u odnosu na sopstvo i više ja. Postoji čak osam delova joge koji uključuju ne samo položaje joge već i načine ponašanja, korišćenje daha za promenu uma i tela, meditaciju, kontrolu čula i meditativnu svest. Joga koju ćete najčešće sresti u studiju za vežbanje je oblik koji se zove "Hatha" joga, koji se uglavnom fokusira na pokret, sa dodatnim fokusom na dah i meditaciju.

Neha Gote, vanredni profesor kineziologije i zdravlja sa Univerzitetu Ilinois, koja istražuje efekte joge na mozak i kognitivno zdravlje, kaže da je Hata joga dobra polazna tačka za nekoga ko je početnik koji nikada ranije nije praktikovao jogu.

- Pokrete možete da radite stojeći, sedeći, a neke vežbe možete da radite i ležeći. Hatha je kombinacija svih tih različitih aktivnosti - pojašnjava Gote i otkriva šta još joga može da učini za vaše telo i mozak.

Izoštrava veštine razmišljanja

Prve promene koje možete da primetite kad jednom redovno počnete da praktikujete jogu su vaše držanje, ravnoteža i fleksibilnost. Ali i vaš mozak takođe dobija podsticaj.

U jednoj studiji, Gote i kolege su stavili učesnike na protokol vežbanja joge od tri do šest meseci jedan sat dnevno, tri dana u nedelji. Svakom subjektu je skeniran mozak pre i posle ovog vremenskog perioda.

- Ovo je učinjeno da bismo bukvalno, fizički i biološki mogli da sagledamo kako se mozak menja ili kako se menjaju veze i mreže u mozgu kod onih koji praktikuju jogu - objasnila je Gote.

Ono što su otkrili je pozitivan efekat na izvršne funkcije, odnosno skup veština koje su vam potrebne da postavite ciljeve, pratite uputstva u više koraka i ostanete fokusirani. Štaviše, tokom sistemskog izučavanja i drugih studija, Gote je sa kolegama pronašla još više istih rezultata.

- Proučene su različite populacije – studenti, odrasle osobe koje rade, starije osobe – i kod svih je prikazano pozitivno poboljšanje - ističe ona.

Smanjuje stres i upale A

Stres koji nastaje kao posledica užurbanosti života i  drugih situacija sa kojima se suočavate ima negativan fizički efekat na vas. Stres ne samo da se oseća psihički, već izaziva pustoš i u vašoj unutrašnjosti.

Kada osećate stres, bilo da vas juri tigar ili sedite za stolom i pokušavate da ispoštujete rok, mišići vam se naprežu, dah postaje plitak i kratak, srce vam jače lupa i podiže krvni pritisak, a telo opušta kortizol, hormon stresa koji povećava upale u vašim tkivima i organima.

Redovna praksa joge ciljno opušta vaše telo, dajući mu priliku da se odmori od efekata koje stres ima na vaš sistem.

- Napor pokretanja tela i opuštanja tela kroz asane (joga poze) opušta um, koji opušta krvni pritisak i otkucaje srca - ističe specijalista porodične medicine Barbara Mos.

Smanjuje hronični bol

U studijama na ljudima sa hroničnim bolovima, istraživači su otkrili da joga može da ima pozitivan uticaj na bol u donjem delu leđa, artritis, fibromialgiju i bol u vratu. Rezultati za bol u leđima su posebno upečatljivi, kaže Konte.

- Studija u Analima međunarodne Medicine pokazala je kako je 313 ljudi sa hroničnim bolom u donjem delu leđa povećalo pokretljivost tako što su jednom nedeljno učestvovali u časovima joge – i to se pokazalo efikasnijim od standardne nege - ističe Konte.

U stvari, Američki koledž lekara preporučuje jogu kao osnovni tretman za hronični bol u donjem delu leđa, čak ispred uzimanja lekova.

Podstiče pažljiviju ishranu

Mnoge interesuje da li joga pomaže i pri mršavljenju. Da, može i to, ali ne na način na koji mislite.

U današnjem brzom društvu, uobičajeno je da se sve, pa i joga svedu na brzi program fitnesa, ali Mos ističe da je ovaj "integrativni drevni sistem življenja" dizajniran za mnogo više od toga.

- Joga nije za ravne trbušnjake i stajanje na glavi, već za učenje o sopstvenom iskustvu i preduzimanje koraka ka sledećem nivou isceljenja - podvlači.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji praktikuju jogu najmanje pola sata jednom nedeljno, najmanje četiri godine, dobijaju manje kilograma u srednjim godinama od onih koji to ne čine. Ljudi koji imaju višak kilograma obično gube na težini pod istim uslovima.

Kada posvetite vreme jogi, više ste u skladu sa svojim telom, postajete bolji u osluškivanju znakova gladi vašeg tela i, što je još važnije, znakova da ste siti i da je vreme da prestanete da jedete.

(Ona.rs)