Šta se dešava sa telom kada jedemo previše soli: Promene su očigledne

B. P.
Vreme čitanja: oko 3 min.

Vodite računa sada tokom prazničnog perioda

Foto: Shutterstock/frantic00

Svi tokom praznika misle o kalorijama i količine hrane koju unose u organizam, ali malo ko se zapita šta je sa začinima, konkretno sa unosom soli.

Iako većina ne razmišlja o unosi soli, osim ako ne moraju da vode računa o tome zbog zdravstvenih problema, veća količina soli može mnogo uticati na vaše zdravlje.

Iskreno, so se nalazi u svemu i prosto je nemoguće skroz je odstraniti jer se ona nalazi u čorbama kada kuvate kosti ili u nekim kupovnim proizvodima, so se dodaje iz raznih razloga u našu hranu. Naravno, najčešće je unosimo zarad poboljšanja ukusa, a može delovati i kao konzervans i smanjiti rizik od bakterijske kontaminacije. Od vitalnog je značaja da tela funkcionišu.

Ipak, premalo soli može dovesti do stanja poznatog kao hiponatremija što može uzrokovati mučninu, glavobolju, konfuziju, napade, a u ekstremnim slučajevima komu ili smrt, piše "Shape".

Koliko soli je previše?

Prosečan Amerikanac konzumira oko 3.400 miligrama natrijuma dnevno, prema američkoj Upravi za hranu i lekove. Ova količina je znatno iznad nivoa koje preporučuju glavne zdravstvene organizacije.

Međutim, Američko udruženje za srce (AHA) veruje da bi idealna granica za većinu odraslih, posebno onih kojima je dijagnostifikovan visok krvni pritisak i/ili dijabetes tipa 2, trebalo da bude oko 1.500 miligrama dnevno.

Više od 70% natrijuma koji unosimo dolazi iz upakovane, pripremljene ili restoranske hrane. U međuvremenu, oko 15% natrijuma se prirodno nalazi u hrani. (Krompir, na primer, ima 24 miligrama). Samo 11% našeg unosa natrijuma dolazi od soli koju dodajemo dok kuvamo ili dok smo za stolom, kaže AHA.

Foto: Shutterstock/ViDI Studio

Šta se dešava sa telom kada jedete previše soli?

Nadimanje i zadržavanje vode

Nadimanje se može javiti posle konzumiranja obroka sa visokim sadržajem natrijuma kao recimo kobasice u lepinji. Ovaj višak natrijuma dovodi do toga da telo zadržava više vode, a može dovesti do nadimanja u stomaku i otoka po celom telu.

Nema potrebe da brinete jer će se telo oporaviti u roku od nekoliko sati ili dana. Ali ako ste zabrinuti, možete da dodate limun, celer, špargle ili neku drugu namirnicu koja smanjuje nadimanje.

Visok krvni pritisak

Ako redovno konzumirate previše soli, to može dovesti do hroničnog zadržavanja vode i povećanja zapremine krvi. Kada konzumiramo previše soli, tela zadržavaju dodatnu vodu da razblaže višak natrijuma.

Kada zadržavanje vode povećava zapreminu krvi, srce ima više krvi za pumpanje kroz telo, što zauzvrat povećava krvni pritisak. Zamislite ovaj scenario kao crevo kroz koje protiče više vode nego što je dizajnirano da zadrži. Zidovi creva će verovatno biti rastegnuti i pod stresom. Isto važi i za zidove arterija.

Glavobolje

Kratkoročno, privremeni porast krvnog pritiska može izazvati glavobolje, pokazuju istraživanja. Ali ako odlučite da jedete manje natrijuma, primetićete pad u broju glavobolja koje osećate. Studija objavljena u časopisu BMJ Open otkrila je da bez obzira na plan ishrane ljudi, konzumiranje nižih nivoa natrijuma dovodi do smanjenog rizika od glavobolje.

Oboljenje bubrega

Bubrezi deluju kao prirodni sistem filtriranja tela. Pored drugih zadataka, bubrezi igraju vitalnu ulogu u regulisanju nivoa natrijuma u ​​telu prilagođavanjem količine izlučene urinom. Visoki nivoi natrijuma mogu otežati ovu ravnotežu, a vremenom može dovesti do smanjene funkcije bubrega, a u teškim slučajevima i njegovoj bolesti.

Natrijum može prouzrokovati da bubrezi izlučuju više kalcijuma, a ovaj mineral se tokom vremena može nakupiti i formirati kamenac u bubregu.

Gubitak koštane mase

Kada unosite previše natrijuma, bubrezi mogu lučiti previše kalcijuma i to može izazvati niz problema, uključujući smanjenje koštane mase, što može dovesti telo u opasnost od brojnih stanja. Na primer, Nacionalni institut za artritis i mišićno-skeletne i kožne bolesti ukazuje da niska gustina kostiju može uticati na držanje, ravnotežu, hodanje, snagu mišića, visinu, težinu i rizik od preloma.

(Ona.rs)