Šest godina nisam jela ugljene hidrate, voće i povrće: Rešila sam problem i sa licem i sa kilogramima

Bivša veganka tvrdi da je "izlečila" više zdravstvenih problema i izgubila deset kilograma od kada je bazirala ishranu isključivo na mesu i mlečnim proizvodima.

Influenserka Izabela Bela Ma (28), koja deli video sadržaje pod Instagram pseudonimom "steakandbuttergal", navodno je poslednjih šest godina potpuno izbegavala ugljene hidrate, voće i povrće.

Preporučujemo

Karnivor dijeta

Profesionalna muzičarka, koja na Instagramu ima 420.000 pratilaca, pripisuje svoj kontroverzni način ishrane zasluge za regulisanje menstrualnog ciklusa, prevazilaženje depresije i rešavanje problema sa kožom poput akni, ekcema i psorijaze.

"Nisam više stalno umorna, niti sam uništila svoje hormone", rekla je u videu u kojem jede pečenu piletinu.

"Zapravo sam izgubila 11 kilograma, sada imam bezbolne menstruacije, neverovatno stabilnu energiju i raspoloženje, jer moje telo sada sagoreva masti kao izvor energije".

Njeno iskustvo je u suprotnosti sa preporukama zdravstvenih ustanova poput britanskog NHS-a i američkog CDC-a, koje savetuju uravnoteženu ishranu sa umerenim unosom mesa, ugljenih hidrata i obiljem svežeg voća i povrća.

Dijete bogate crvenim mesom povezane su sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući srčana oboljenja i rak.

Među ostalim sumnjivim tvrdnjama nalazi se i Belina izjava da je njena ishrana isključivo bazirana na mesu zaslužna za njenu visinu od 178 cm - navodeći da je upravo to razlog što je viša od svojih braće i sestara.

Takođe je tvrdila da joj više nije potrebna upotreba sapuna ili gela za tuširanje, jer prirodno "miriše fantastično" i više nema problem s gasovima.

Još bizarnije, u jednom videu je rekla da je svakodnevno konzumiranje jednog štapića putera tokom godinu dana povratilo njen libido i dalo joj "puter grudi".

Trend koji je opasniji nego što mislimo

Dijete bazirane na ishrani mesom, gde pristalice konzumiraju isključivo proizvode životinjskog porekla poput mesa, ribe, jaja i mlečnih proizvoda, stekle su popularnost u poslednjih nekoliko godina, sa video-klipovima na ovu temu koji na TikToku beleže preko milijardu pregleda.

Ovaj režim ishrane zasniva se na široko osporavanom uverenju da su ljudi koji su živeli pre nekoliko hiljada godina opstajali isključivo zahvaljujući mesu, te da oponašanje takve ishrane u savremenom dobu donosi niz zdravstvenih i performansnih benefita.

Interesovanje za ovu dijetu delimično je podstaknuto zagovornicima poput Džoa Rogana i Džordana Pitersona, koji tvrde da im je ova ishrana poboljšala mentalne i fizičke sposobnosti.

Međutim, kako je popularnost rasla, tako su se množile i studije koje upozoravaju na potencijalne rizike.

Jedno istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da osobe koje konzumiraju samo dve porcije mesa nedeljno imaju povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Istraživanje Univerziteta Harvard, zasnovano na podacima prikupljenim od preko 200.000 ljudi tokom skoro 40 godina, otkrilo je da su osobe koje su konzumirale najviše crvenog mesa imale 62 odsto veći rizik u poređenju sa onima koje su konzumirale najmanje.

Britanska studija sa Univerziteta Oksford, sprovedena na 1,4 miliona ljudi, pokazala je da povećan unos crvenog mesa povećava rizik od srčanih oboljenja za 18 odsto za svakih dodatnih 50 grama konzumiranih dnevno.

Stručnjaci za zdravlje i ishranu takođe upozoravaju da bi ljudi koji ograniče ishranu na meso mogli biti izloženi povećanom riziku od srčanih oboljenja, bolesti poput skorbuta, pa čak i raka, zbog nedostatka vitamina C i vlakana u ovoj dijeti.

Jedan vitamin je ključan

Vitamin C, koji se u velikim količinama nalazi u voću koje konzumenti mesa izbegavaju, pomaže u zaštiti tkiva, održava ga zdravim i doprinosi zarastanju rana, dok oni koji ne unose dovoljno ovog vitamina rizikuju razvoj skorbuta.

Vlakna, poznata i kao biljna vlakna ili celuloza, su vrsta ugljenih hidrata koji se prirodno nalaze u biljkama i koje naše telo teško vari. Umesto toga, vlakna prolaze do donjih delova probavnog sistema, pomažući formiranju stolice i sprečavajući zatvor.

Nedovoljan unos vlakana poznat je kao faktor rizika za razvoj raka debelog creva — bolesti koja je u porastu kod mladih ljudi.

Prema procenama britanske organizacije Cancer Research UK, nedostatak vlakana u ishrani odgovoran je za otprilike jedan od četiri slučaja od oko 45.000 dijagnoza raka debelog creva u Britaniji svake godine.

Crveno meso i proizvodi životinjskog porekla, poput sira i putera, takođe su bogati zasićenim mastima, koje mogu dovesti do nakupljanja plaka u arterijama.

Dugoročno, to otežava rad srca, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara.

Međutim, neki stručnjaci osporavaju nalaze pojedinih istraživanja o opasnostima prekomerne konzumacije mesa.

(Ona.rs/Dailymail)