Ne ignorišite ovu naviku: Grickanje obraza spada u poremećaje koje treba shvatiti ozbiljno

Ako ste ikada primetili da u trenucima nervoze, napetosti ili čak potpuno nesvesno počnete da grickate unutrašnju stranu obraza, niste sami. Mnogi ovu naviku smatraju sitnom i prolaznom, nečim što se dogodi usput i bez značaja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da učestalo grickanje obraza može biti znak ozbiljnijih emocionalnih i fizičkih problema, naročito kada preraste u svakodnevno ponašanje koje više ne možete da kontrolišete.

Iza ove naizgled male navike često stoje stres, anksioznost, unutrašnja napetost ili potreba za trenutnim olakšanjem. Kada postane hronična, može dovesti do bola, iritacija, ranica, infekcija i osećaja stida zbog izgleda sluznice. Zato se na nju ne bi trebalo gledati olako.

Preporučujemo

Šta je hronično griženje obraza?

Uporno grickanje unutrašnjosti usne duplje poznato je kao morsicatio buccarum i spada u grupu telesno fokusiranih ponavljajućih ponašanja (BFRB - Body-Focused Repetitive Behaviours). U ovu grupu ulaze i čupanje kose, grickanje noktiju i kompulsivno grebanje kože.

Karakteristika BFRB ponašanja je da:

• osoba teško kontroliše impuls
• grickanje donosi kratkotrajno olakšanje
• navika može trajati godinama
• posledice su vidljive i fizički i emocionalno

Procene pokazuju da oko 750 ljudi na milion razvija hroničan oblik ove navike, mada se smatra da je broj veći jer se mnogi nikada ne jave lekaru.

Koje vrste griženja obraza postoje?

Stručnjaci razlikuju pet oblika:

Povremeno, slučajno griženje

Dogodi se nenamerno, obično tokom žvakanja, razgovora ili žurbe. Najčešće je bezopasno i izaziva samo male ranice.

Učestalo, ali nenamerno griženje

Može ukazivati na problem sa zagrižajem ili položajem zuba. U ovim slučajevima stomatolog može preporučiti korekciju ili protezu.

Griženje tokom spavanja
Javlja se kod osoba koje škrguću zubima ili imaju napete vilice noću. Noćni štitnik štiti sluznicu od povreda.

Griženje iz navike

Polusvesno ponašanje koje se često javlja kada smo nervozni, dosadni ili zabrinuti. Uz prave tehnike može se zameniti bezopasnijom navikom.

BFRB - kompulsivno griženje

Najozbiljniji oblik. Osoba grize uprkos bolu i posledicama, a teško prestaje čak i kada to svesno želi.

Zašto uopšte grizemo unutrašnju stranu obraza?

Najčešći razlozi su:

• stres, anksioznost i emocionalna napetost
• koncentracija ili zamišljenost
• škrgutanje zubima tokom sna
• nepravilnosti zagrižaja
• potreba za senzornom stimulacijom
• navika stečena u detinjstvu

Neki ljudi stalno grizu isto mesto koje postane hrapavo i iziritirano, što dodatno pojačava poriv i stvara začarani krug.

Povremeni ugrizi mogu nastati i zbog:

• pričanja tokom jela
• rasta umnjaka
• kontaktnog sporta
• loše postavljenih zubnih pomagala

Da li je griženje obraza vrsta "stimminga"?

Stimming označava radnje koje osoba koristi da bi se emocionalno smirila, fokusirala ili postigla određenu senzornu stimulaciju. Iako nije dovoljno istraženo, grickanje obraza često spada u ovu kategoriju, jer donosi kratkotrajno olakšanje unutrašnje napetosti.

Koje komplikacije može da izazove?

Dugotrajno griženje može dovesti do:

• hronične upale sluznice
• ranica, otoka i bolnih lezija
• većeg rizika od infekcija
• zadebljanja i ožiljaka
• emocionalnih posledica poput stida i izbegavanja druženja

Da li griženje obraza povećava rizik od raka?

Prema istraživanjima, dugotrajno mehaničko nadraživanje (CMI) može oštetiti tkivo, ali samo po sebi ne uzrokuje rak usne duplje. Međutim, kod osoba kod kojih je rak već prisutan, nadraživanje može ubrzati njegovo napredovanje.

Kako prestati sa ovom navikom?

Najbolje rešenje zavisi od uzroka. Mogu pomoći:

• žvakanje žvake gume kao zamena za impuls
• hrskave, zdrave grickalice
• više tečnosti
• duboko disanje kada osetite poriv
• stiskanje antistres loptice
• razgovor sa stomatologom ako postoji problem u zagrižaju
• psihološka podrška kod kompulsivnih oblika

Najvažnije je da prepoznate da ova navika nije samo sitnica, već signal da vaše telo i um traže pažnju i promenu.

(Ona.rs)