Ako volite crnu čokoladu, ovo je detalj koji bi mogao da Vas zanima

Ideja da hrana koju svakodnevno jedemo može uticati na brzinu starenja organizma godinama je predmet interesovanja nauke. Ne u smislu večne mladosti, već kroz pitanje kako telo stari iznutra - na nivou ćelija, metabolizma i vitalnih funkcija. Upravo tu razliku pravi pojam biološkog starenja, koje ne mora uvek da prati broj godina koje imamo.

U tom kontekstu, novo istraživanje skrenulo je pažnju na crnu čokoladu, odnosno na jednu njenu hemijsku komponentu, za koju je utvrđena veza sa sporijim biološkim starenjem. Iako zvuči primamljivo, naučnici naglašavaju da je reč o kompleksnijem procesu, a ne o jednostavnom „rešenju iz tanjira“.

Preporučujemo

Šta znači biološko starenje i zašto je važnije od godina

Biološka starost ne meri koliko ste dugo živi, već u kakvom je stanju Vaš organizam. Ona se procenjuje pomoću različitih biomarkera koji pokazuju kako funkcionišu Vaše ćelije, kako se izražavaju geni i koliko je telo otporno na bolesti.

Jedan od ključnih alata u tim procenama je epigenetika - nauka koja proučava promene u aktivaciji gena tokom života, pod uticajem ishrane, stresa, okruženja i životnih navika. Upravo epigenetski markeri korišćeni su u studiji koja je povezala određenu supstancu iz kakaa sa sporijim biološkim starenjem.

Teobromin - manje poznata, ali intrigantna supstanca iz kakaa

U fokusu istraživanja našao se teobromin, prirodno jedinjenje koje se nalazi u zrnu kakaa, ali i u manjim količinama u čaju i kafi. Iako je poznat po blagom stimulativnom dejstvu, teobromin je do sada bio relativno slabo istražen kao prehrambeni fitonutrijent, posebno kada je reč o dugoročnim efektima na zdravlje ljudi.

Naučnici su analizirali nivoe teobromina u krvi ispitanika i upoređivali ih sa markerima biološkog starenja, kako bi utvrdili postoji li veza između ove supstance i „mlađeg“ ćelijskog profila.

Kako je izgledala studija i ko je u njoj učestvovao

Istraživanje su sproveli stručnjaci sa King’s Collegea u Londonu, a obuhvatilo je veliki broj ispitanika iz dve evropske populacije:

• 509 osoba iz Velike Britanije
• 1.160 osoba iz nemačke studije Kora

Rezultati su pokazali značajnu povezanost između viših nivoa teobromina u krvi i sporijeg biološkog starenja, merenog epigenetskim pokazateljima. Važno je naglasiti da studija ne dokazuje uzrok, već ukazuje na obrazac koji zaslužuje dalja istraživanja.

Šta kažu autori istraživanja

Dr Rami Sad, vodeći autor studije i doktor kliničke genetike na King’s Collegeu u Londonu, istakao je da ovo otkriće otvara niz novih pitanja.

„Ovo je veoma uzbudljivo otkriće. Sledeći korak je da razumemo šta stoji iza ove povezanosti i kako prehrambeni metaboliti stupaju u interakciju sa našim epigenomom. Takva saznanja mogu imati širi značaj - ne samo za starenje, već i za razumevanje čestih i retkih bolesti“, naveo je Sad.

Zašto naučnici ipak ne savetuju da jedete više čokolade

Iako rezultati mogu delovati ohrabrujuće, istraživači su vrlo oprezni u tumačenju. Ne preporučuje se povećan unos crne čokolade, jer ona i dalje sadrži kalorije, masti i šećere, a efekti teobromina nisu dovoljno istraženi kao izolovan faktor.

Profesorka epigenomike Džordana Bel sa istog univerziteta naglasila je da je cilj studije drugačiji.

„Ne tvrdimo da bi ljudi trebalo da jedu više tamne čokolade. Ovo istraživanje nam pomaže da prepoznamo kako svakodnevne namirnice mogu sadržati tragove zdravijeg i potencijalno dužeg života“, objasnila je ona.

Da li je efekat vezan samo za teobromin

Tim je analizirao i druge molekule prisutne u kakau i kafi, ali podaci ukazuju da je uočeni efekat specifično povezan sa teobrominom. Ipak, naučnici sada ispituju da li ova supstanca deluje samostalno ili u sinergiji sa drugim jedinjenjima iz crne čokolade, poput polifenola.

Polifenoli su snažni antioksidansi koji se nalaze i u voću, povrću, čaju, kafi i vinu, a već su povezivani sa povoljnim efektima na zdravlje ćelija i krvnih sudova.

Šta ovo znači u praksi

Ova studija ne donosi jednostavnu poruku tipa „jedite više čokolade“. Umesto toga, ona ukazuje na to da određene komponente hrane mogu biti povezane sa načinom na koji telo stari, i da bi buduća istraživanja mogla dovesti do preciznijih preporuka za ishranu prilagođenu pojedincu.

Drugim rečima, ključ se ne nalazi u jednoj namirnici, već u razumevanju kako svakodnevni izbori utiču na telo tokom vremena.

(Ona.rs)