Kardiolozi imaju isti savet za sve nas: Jedna svakodnevna navika produžava život i do 6 godina

Svi smo se makar jednom zarekli da ćemo početi da živimo zdravije, najčešće kroz velike i nagle promene koje deluju motivišuće dok traju prvi dani. Tada izbacujemo "sve loše" iz ishrane, planiramo svakodnevne treninge i uvodimo stroge rutine koje bi, barem u teoriji, trebalo da promene naš život. U praksi, takvi pokušaji često kratko traju, jer zahtevaju nivo discipline koji je teško održiv na duže staze.

Upravo zbog toga, vodeći kardiolozi sve češće skreću pažnju na nešto potpuno suprotno, male, jednostavne navike koje se lako uklapaju u svakodnevicu i upravo zato imaju najveći efekat na zdravlje. Kada su upitani da izdvoje jednu stvar koje se svakodnevno pridržavaju kako bi očuvali zdravlje srca, njihov odgovor bio je gotovo identičan i iznenađujuće jednostavan.

Preporučujemo

Navika koja pravi razliku, a ne traži radikalne promene

U fokusu njihovog odgovora nije bio intenzivan trening, već redovno kretanje. Hodanje, vožnja bicikla, lagano istezanje ili kratke aktivnosti tokom dana, sve ono što ne zahteva posebnu pripremu, ali podrazumeva kontinuitet.

- Kretanje, bilo da je reč o hodanju, istezanju ili jednostavnim vežbama, ključno je za očuvanje zdravlja krvnih sudova, srca i celokupnog organizma, objašnjava kardiolog dr Mohanakrišan Satiamorti.

Upravo ta dostupnost čini ovu naviku održivom. Ne zahteva opremu, ne traži poseban prostor i ne zavisi od idealnih uslova, već od odluke da se telo svakodnevno pokrene, makar i kroz male promene u rutini.

Hodanje kao najjednostavnija i najefikasnija osnova

Za mnoge stručnjake, hodanje predstavlja osnovu svakodnevnog kretanja jer se najlakše uklapa u realan život. Ne zahteva dodatno vreme, već drugačiji pristup svakodnevnim obavezama.

- Hodanje je moj osnovni oblik aktivnosti jer je jednostavno i lako ga uklapam u dan, bez obzira na obaveze, ističe kardiolog dr Alan Rozanski.

U danima kada raspolaže sa više vremena, šetnje su duže i odvijaju se u prirodi, dok se u ubrzanom ritmu svakodnevnice kretanje raspoređuje kroz manje segmente, hodanje tokom telefonskih razgovora, parkiranje dalje od odredišta ili biranje stepenica umesto lifta. Iako deluju kao sitnice, upravo se njihovim sabiranjem postiže kontinuitet koji donosi rezultate.

Naučni dokazi: svaki korak se računa 

Efekti ovakvog pristupa nisu samo subjektivni, već su potvrđeni i istraživanjima. Studija sprovedena na više od 17 hiljada žena pokazala je da oko 4.400 koraka dnevno značajno smanjuje rizik od prerane smrti u poređenju sa nižim nivoom aktivnosti.

Druga istraživanja ukazuju na to da redovno hodanje u trajanju od sat i po do nekoliko sati nedeljno može doprineti produženju životnog veka i do šest godina. Ovi podaci jasno potvrđuju da nije presudna intenzivnost, već doslednost i učestalost kretanja.

Šta se zapravo dešava u telu kada se krećemo

Redovno kretanje ima dubok fiziološki efekat na organizam. Dolazi do poboljšanja krvnog pritiska, regulacije nivoa šećera u krvi i smanjenja holesterola, čime se direktno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Istovremeno, fizička aktivnost utiče i na hormonalni balans. Smanjuje se nivo kortizola, hormona stresa, dok se povećava lučenje endorfina, koji pozitivno utiču na raspoloženje i opšte stanje organizma. Na nivou krvnih sudova dolazi do širenja i boljeg protoka krvi, što dodatno rasterećuje srce i smanjuje upalne procese.

Kontinuitet važniji od savršenstva

Iako hodanje predstavlja najjednostavniju polaznu tačku, stručnjaci naglašavaju da je za dugoročno očuvanje zdravlja korisno kombinovati različite vrste aktivnosti. Aerobne vežbe doprinose jačanju srca i izdržljivosti, trening snage očuvanju mišićne mase i gustine kostiju, dok vežbe fleksibilnosti omogućavaju bolju pokretljivost i smanjuju rizik od povreda.

Ipak, ključna poruka ne leži u savršenoj rutini, već u kontinuitetu. Mnogo veći efekat na zdravlje ima svakodnevno, umereno kretanje nego povremeni intenzivni treninzi koji se teško održavaju. Upravo u toj doslednosti nalazi se razlog zbog kojeg jednostavne navike, poput hodanja, dugoročno daju stabilnije i merljive rezultate.

Na kraju, poruka koju lekari ističu ostaje jasna i konkretna. Nije neophodno menjati ceo život iz korena kako bi se napravila razlika. Dovoljno je uvesti kretanje kao svakodnevnu naviku i istrajati u tome, jer se upravo kroz takve male, ali dosledne korake gradi dugoročno zdravlje.

(Ona.rs)