Svi ih jedemo tokom Uskršnjeg posta jer mislimo da su posne, a NISU: Ove namirnice su najveća ZAMKA

Veliki Uskršnji post počeo je ove godine u ponedeljak, 23. februara, i trajaće sve do Vaskrsa, koji pravoslavni vernici obeležavaju 12. aprila 2026. godine. Reč je o najdužem i najstrožem postu u pravoslavnom kalendaru, koji traje ukupno 48 dana i obuhvata sedam nedelja odricanja, ali i unutrašnje discipline.

U tom periodu iz ishrane se izbacuju meso, mleko, jaja i svi proizvodi životinjskog porekla, dok se režim ishrane menja u zavisnosti od dana, pa se smenjuju dani posta na vodi, na ulju, kao i dani kada je dozvoljena riba. Upravo zbog tih pravila, mnogi vernici pokušavaju da budu maksimalno dosledni, ali se u praksi najčešće greške dešavaju upravo tamo gde ih najmanje očekuju.

Preporučujemo

Veliki problem nije u neznanju, već u rutini. Ljudi kupuju ono što su navikli, veruju oznakama na ambalaži i retko proveravaju sastav proizvoda. Natpis "posno" postao je čest marketinški signal, ali ne i pouzdana garancija.

Oznaka "posno" i stvarni sastav često nisu isto

Na rafovima prodavnica danas postoji ogroman izbor proizvoda koji nose oznaku "posno", od grickalica do gotovih obroka. Na prvi pogled deluje kao da nikada nije bilo lakše postiti. Međutim, kada se pročita deklaracija, postaje jasno da mnogi od tih proizvoda sadrže sastojke koji ne spadaju u posnu ishranu.

Mleko u prahu, tragovi jaja, kazein i želatin samo su neki od dodataka koji se često nalaze u industrijskoj hrani. To znači da proizvod može nositi oznaku "posno", a da u sastavu ima komponente životinjskog porekla.

Upravo zato, jedini pouzdan način provere jeste čitanje deklaracije, jer ono što piše na prednjoj strani pakovanja često ne daje kompletnu sliku.

Namirnice koje svakodnevno jedemo, a nisu posne

Najveća zamka je što se ne radi o retkim proizvodima, već o onima koji su deo svakodnevne ishrane.

Riblje paštete se često uzimaju kao siguran izbor tokom posta, ali mnoge od njih sadrže dodatke koji nisu biljnog porekla. Važno je da znate da ni konzervirana riba nije automatski posna, jer pojedini proizvodi mogu sadržati dodatke poput mlečnih proteina, raznih sosova ili aroma životinjskog porekla, pa je čitanje deklaracije jedini siguran način da izbegnete grešku.

Biljni kačkavalji deluju kao logična alternativa, ali u velikom broju slučajeva sadrže kazein, protein iz mleka, zbog čega ne spadaju u posnu hranu.

Napolitanke, čokoladni keksi i slični slatkiši često sadrže mlečne sastojke, dok žele i gumene bombone sadrže želatin.

Ni pekarski proizvodi nisu uvek bezbedni. Kifle, hleb i peciva mogu sadržati jaja ili biti premazani smesama koje uključuju mlečne sastojke, kako bi dobili bolji izgled i ukus.

Tost, dvopek i proizvodi od žitarica, koji se često smatraju jednostavnim i sigurnim izborom, takođe mogu sadržati skrivene dodatke koji ih čine neadekvatnim za post.

Navike prave razliku

Suštinski problem tokom posta nije u nedostatku informacija, već u načinu na koji se donose svakodnevne odluke. Brza kupovina, oslanjanje na naviku i poverenje u ambalažu često dovode do grešaka.

Što je proizvod više industrijski obrađen, veća je verovatnoća da sadrži dodatke koji nisu posni. Zato se kao najsigurniji izbor izdvajaju jednostavne namirnice i obroci pripremljeni kod kuće.

Voće, povrće, mahunarke i orašasti plodovi ostaju opcije kod kojih nema dileme, dok sve ostalo zahteva dodatnu pažnju.

Između pravila i stvarnosti

Vaskršnji post podrazumeva i lični odnos prema izborima koje pravimo svakodnevno. Upravo zato najveće greške ne nastaju u velikim odlukama, već u sitnicama koje uzimamo zdravo za gotovo.

Razlika između onoga što mislimo da jedemo i onoga što zaista unosimo često je skrivena u nekoliko redova sitnog teksta na poleđini pakovanja.

(Ona.rs)