Ovsena kaša ili pšenični griz za doručak? Evo u čemu je razlika i šta je bolji izbor za varenje i šećer u krvi

Ako ste roditelj koji radi od 9 do 5, i jutra počinju u žurbi između spremanja deteta za vrtić i prve kafe, doručak mora da bude brz, zasitan i hranljiv. Upravo zato su ovsena kaša i griz decenijama među najčešćim izborima u domaćinstvima. Lako se pripremaju, pristupačni su i mogu se kombinovati na bezbroj načina. Ipak, iako na prvi pogled deluju kao sličan obrok na kašiku, razlike između njih su veće nego što mislite.

Od koje žitarice nastaju?

Ovsena kaša se dobija od ovsa, žitarice koja se smatra integralnom jer zadržava sve delove zrna. Upravo zato je bogata vlaknima, ali i proteinima i složenim ugljenim hidratima koji se sporije razgrađuju u organizmu.

Preporučujemo

Postoji nekoliko oblika ovsa:

• grubo sečeni ovas, koji ima najčvršću strukturu i najviše hranljivih materija
• klasične ovsene pahuljice, koje se brže kuvaju
• instant pahuljice, koje su najpraktičnije, ali često i najviše obrađene

Sa druge strane, pšenični griz nastaje preradom pšenice, tačnije njenog unutrašnjeg dela koji je bogat skrobom. Zbog toga ima finu, kremastu teksturu koju mnoga deca vole, ali nutritivno gledano ne spada u integralne žitarice. Takođe, sadrži gluten, što ga čini neadekvatnim za osobe koje imaju intoleranciju ili celijakiju.

Ko je bolji za varenje i duži osećaj sitosti?

Jedna od ključnih razlika između ova dva doručka jeste količina vlakana. Ovsena kaša ih sadrži znatno više, što ima direktan uticaj na varenje, ali i na osećaj sitosti koji traje satima. To u praksi znači da je manja verovatnoća da ćete ogladneti već oko 11 sati na poslu i posegnuti za pecivom ili grickalicama.

Posebno se izdvaja beta-glukan, rastvorljivo vlakno koje se nalazi u ovsu. Ono podstiče rad dobrih bakterija u crevima i doprinosi zdravijoj probavi. Redovna konzumacija ovsa povezuje se i sa boljim balansom crevne mikroflore, što dugoročno utiče na imunitet i metabolizam.

Griz, iako lak za stomak, sadrži znatno manje vlakana, pa se brže vari i kraće drži sitost.

Uticaj na nivo šećera u krvi

Ukoliko pokušavate da izbegnete nagle padove energije tokom dana, ovsena kaša ima još jednu važnu prednost. Zahvaljujući vlaknima, razgradnja ugljenih hidrata je sporija, pa nivo šećera u krvi raste postepeno.

Minimalno obrađeni ovas ima nizak do umeren glikemijski indeks, što znači da ne izaziva nagle skokove insulina nakon obroka. To može biti posebno važno za osobe koje vode računa o telesnoj težini ili imaju insulinsku rezistenciju.

Pšenični griz, zbog većeg udela skroba i manjka vlakana, ima viši glikemijski indeks. To znači da brže podiže nivo šećera u krvi, ali i da energija nakon obroka kraće traje.

Da li griz ima svoje prednosti?

Iako se ovsena kaša često smatra nutritivno bogatijim izborom, griz nije bez vrednosti. On može biti dobar izvor gvožđa, naročito kada je dodatno obogaćen vitaminima i mineralima poput vitamina B grupe i folne kiseline.

Zbog svoje glatke teksture često je prvi izbor za decu, ali i za odrasle u periodima kada im prija lakše svarljiva hrana sa manje vlakana.

Zaključak: šta izabrati?

Ako želite doručak koji će vas duže držati sitim, pomoći varenju i obezbediti stabilniji nivo energije tokom radnog dana, ovsena kaša je najčešće bolji izbor.

Ukoliko vam je potreban lagan obrok ili želite da povećate unos gvožđa, pšenični griz takođe može imati mesto u uravnoteženoj ishrani.

Najvažnije je da oba obroka pripremate sa što manje dodatog šećera i da ih kombinujete sa voćem, orašastim plodovima ili semenkama kako biste dobili nutritivno potpun doručak koji odgovara i vama i vašem detetu.

(Ona.rs)