Da li znate kada je najbolje vreme za kafu? Stručnjaci otkrivaju dva ključna perioda za maksimalan efekat

Za mnoge od nas dan praktično ne počinje bez prve šolje kafe. Ipak, stručnjaci sve češće upozoravaju da nije presudno samo koliko kafe pijete - već i kada. Ispijanje kafe u tačno određenom delu dana može imati značajan uticaj na nivo energije, koncentraciju, ali i kvalitet sna.

Ako želite da iz svoje omiljene navike izvučete maksimum, važno je da razumete kako kofein funkcioniše u skladu sa vašim prirodnim ritmom budnosti.

Preporučujemo

Kada kafa ima najveći efekat?

Najbolji trenutak za espreso, kapućino ili late zavisi od vašeg cirkadijalnog ritma i osetljivosti na kofein, ali se dva perioda tokom dana izdvajaju kao idealna.

Sredina do kasno jutro (od 9.30 do 11.30)

U ranim jutarnjim satima telo prirodno luči kortizol - hormon koji nas razbuđuje i pokreće. Njegov nivo dostiže vrhunac ubrzo nakon buđenja, a zatim postepeno opada kako jutro odmiče. Upravo tada počinjemo da osećamo prvi pad energije.

Zbog toga mnogi stručnjaci savetuju da ne posežete za kafom odmah nakon otvaranja očiju, već da sačekate makar 60 do 90 minuta. Na taj način dopuštate telu da se prirodno razbudi, a kofein kasnije deluje efikasnije i pruža stabilniji nalet energije tokom prepodneva.

Uz to, ispijanje kafe nakon doručka može biti bolji izbor za osobe koje imaju osetljiv stomak, jer kafa na prazan stomak često izaziva gastrointestinalnu nelagodnost.

Naravno, reakcija na kofein je individualna - oni koji ga dobro podnose mogu bez problema popiti kafu i ranije, bez većeg uticaja na kasniji pad energije.

Rani popodnevni sati (od 12 do 15 časova)

Pad energije nakon ručka, poznat kao postprandijalna pospanost, potpuno je normalna pojava. Nakon obroka dolazi do prirodnog usporavanja organizma, što često utiče na fokus i produktivnost – što je posebno nezgodno ako radite standardno radno vreme od 9 do 5, kao što je slučaj kod većine zaposlenih u kancelariji.

U tom periodu jedna šolja kafe može pomoći da se poveća budnost i mentalna jasnoća. Kofein blokira adenozin - hemikaliju koja se tokom dana nakuplja u mozgu i izaziva osećaj pospanosti.

Ipak, ako ste osetljivi na kofein, imajte na umu da čak i popodnevna kafa može uticati na kvalitet sna kasnije tokom noći.

Kada bi trebalo izbegavati kafu?

Kasno popodne i uveče (posle 15 časova)

Kofein se u organizmu zadržava mnogo duže nego što mislimo – prosečno između šest i osam sati. To znači da kafa popijena u 16 časova može uticati na vaš san čak i u 22 ili 23 časa.

Prekasna konzumacija može dovesti do:

• otežanog uspavljivanja
• plićeg sna
• umora narednog dana
• promena raspoloženja
• slabije koncentracije

Osobe koje sporije metabolišu kofein - često zbog genetskih faktora - mogu osećati njegove efekte još duže, pa bi za njih idealno bilo da poslednju kafu popiju već oko podneva.

Tokom perioda stresa

Ako ste pod stresom, kafa može dodatno opteretiti nervni sistem. Kofein privremeno povećava krvni pritisak i ubrzava rad srca, što može pojačati simptome anksioznosti poput:

• lupanja srca
• nervoze
• mučnine
• glavobolje
• nesanice

U takvim trenucima možda je bolje da napravite pauzu od hladnog latea dok se organizam ne smiri.

Obratite pažnju ako uzimate terapiju

Kafa može smanjiti efikasnost određenih lekova i suplemenata, uključujući:

• lekove za razređivanje krvi
• dekongestive
• antidepresive
• lekove za krvni pritisak
• terapiju za štitnu žlezdu
• antibiotike
• suplemente gvožđa, cinka i magnezijuma

Ukoliko koristite neku od ovih terapija, preporučuje se da napravite vremenski razmak između uzimanja leka i ispijanja kafe.

Umerena konzumacija kofeina može imati i određene benefite po zdravlje srca, ali osobe koje imaju aritmije ili česta preskakanja srca trebalo bi da razmotre smanjenje unosa.

Zaključak? Ne morate se odreći svoje omiljene šolje kafe - samo je pomerite u deo dana kada će vam zaista koristiti. Vaš fokus (i san) će vam biti zahvalni.

(Ona.rs)