Neurolog otkriva hobi koji je "jedna od najboljih stvari za vaš mozak": Ako radite ovo, činite dobro

Većina ljudi misli da radi dovoljno za svoj mozak. Čita, rešava ukrštenice, povremeno nauči nešto novo i veruje da je to dovoljno da ga održi "u formi". Muzika je često deo te rutine, ali uglavnom u pozadini, dok se vozi, radi ili skroluje.

Problem je što to nije ono što pravi razliku.

Preporučujemo

Dr Bajbing Čen, neurolog poznat i kao Doktor Bing, kaže da muzika zaista jeste jedna od najboljih stvari za mozak, ali samo ako se koristi na pravi način.

- Svi kažu da je muzika dobra za mozak. Da je to dovoljno, svi koji slušaju muziku bili bi genijalci, objašnjava on.

Mozak se ne aktivira kad samo slušate

Razlika između onoga što mislimo da radimo i onoga što zaista pomaže je ogromna. Pasivno slušanje, ono kada muzika ide u pozadini dok radite nešto drugo, praktično ne traži napor od mozga.

Drugim rečima, mozak tada jedva da radi.

- Prava promena dešava se tek kada se uključite.

Kada muzika "upali" ceo mozak

Najveće koristi od muzike ne dolaze iz pasivnog slušanja, već iz aktivnog učestvovanja, kaže Doktor Bing.

Pevanje, sviranje instrumenta ili ples aktiviraju više delova mozga istovremeno. Tada se uključuju pažnja, memorija, koordinacija i emocije, sve u isto vreme.

- Kada pevate, svirate ili plešete, vaš mozak se aktivira kroz više mreža odjednom. To jača veze u mozgu i njegovu sposobnost da se menja, objašnjava.

Upravo ta sposobnost, takozvana neuroplastičnost, ključna je za očuvanje mentalnih funkcija kako starimo.

Ne morate biti muzičar da biste imali koristi

Dobra vest je da ne morate znati da svirate da biste dobili efekat. Poenta nije u savršenstvu, već u angažovanju.

- Važno je da vas muzika izazove. Naučite nešto novo, plešite uz složeniji ritam ili pevajte. Sve to tera mozak da radi, kaže on.

Kada mozak mora da prati ritam, pamti tekst ili usklađuje pokrete, tada se zapravo "treniraju" njegove mreže.

Nauka potvrđuje ono što osećamo

Istraživanja su pokazala da čak i kratko bavljenje muzikom može promeniti strukturu mozga. Ljudi koji uče da sviraju ili aktivno slušaju muziku imaju bolju radnu memoriju i jače veze između dve hemisfere mozga.

U jednoj studiji, nakon samo šest meseci, zabeležen je rast sive mase u delovima mozga zaduženim za složene kognitivne funkcije.

To znači da mozak ne samo da se aktivira, već se fizički menja.

Razlika između navike i efekta

Na kraju, razlika je jednostavna, ali većina je ignoriše. Muzika sama po sebi nije dovoljna. Način na koji je koristite pravi razliku.

Ako je samo pozadina, efekat je minimalan. Ako je deo aktivnosti, mozak dobija razlog da radi.

I to je zapravo suština. Nije stvar u tome šta radite, već koliko ste u tome prisutni.

(Ona.rs / Mirror)