Lekari upozoravaju na simptom koju mnogi ignorišu: Jedan problem sa očima može povećati rizik od demencije

Kada se govori o prevenciji demencije, većina ljudi odmah pomisli na vežbe za mozak, zdravu ishranu i fizičku aktivnost. Međutim, stručnjaci upozoravaju da postoji još jedan važan faktor koji mnogi zanemaruju, a mogao bi da igra značajnu ulogu u očuvanju moždanog zdravlja.

Reč je o zdravlju očiju.

Preporučujemo

- Oko može biti prozor u zdravlje mozga i drugih delova tela, kaže dr Bendžamin Bert, oftalmolog iz Medicinskog centra MemorialCare Orange Coast u Kaliforniji.

Sve više istraživanja pokazuje da postoji snažna veza između vida i demencije, i to u oba smera. Problemi sa vidom mogu povećati rizik od razvoja demencije, ali i osobe koje već imaju demenciju često razvijaju ozbiljnije probleme sa vidom.

Jedan od pet slučajeva demencije mogao bi biti povezan sa vidom

Prema rečima dr Endrua Lija, profesora neurooftalmologije u bolnici Houston Methodist, nelečeni gubitak vida danas se smatra jednim od najvažnijih faktora rizika na koje može da se utiče.

- Lancet komisija za prevenciju demencije navela je nelečeni gubitak vida kao jedan od glavnih promenljivih faktora rizika za ovu bolest, objašnjava on.

Dodaje da bi čak jedan od pet slučajeva demencije mogao delimično da bude povezan sa oštećenjem vida ili da se zbog njega pogorša.

Prvi znakovi Alchajmerove bolesti mogu se pojaviti na oku

Naučnici su poslednjih godina otkrili da se određene promene na oku mogu javiti mnogo pre nego što osoba primeti prve probleme sa pamćenjem.

Istraživanje Univerziteta Ratgers pokazalo je da osobe sa kognitivnim poremećajima imaju više promena na sitnim krvnim sudovima oka.

S druge strane, istraživači iz bolnice Houston Methodist otkrili su da se među najranijim pokazateljima Alchajmerove bolesti nalaze promene na perifernom delu mrežnjače, gde dolazi do nakupljanja proteina povezanih sa razvojem bolesti.

- Očno tkivo jedini je deo centralnog nervnog sistema koji možemo direktno i neinvazivno da posmatramo, kaže dr Li.

Zbog toga pregled očiju može pružiti dragocene informacije o zdravlju mozga.

Dobra vest je da se rizik može smanjiti

Iako stručnjaci naglašavaju da loš vid nije direktan uzrok demencije, njegovo lečenje može imati veliki značaj.

- Studije nisu pokazale direktnu vezu da loš vid izaziva demenciju, ali svakako povećava rizik, kaže dr Bert.

On objašnjava da osoba koja dobro vidi nastavlja da koristi računar, telefon, čita, kreće se i svakodnevno stimuliše mozak, što doprinosi očuvanju kognitivnih funkcija.

Prema rečima dr Lija, određeni tretmani mogu napraviti veliku razliku.

- Optimizacija vida, uključujući operaciju katarakte ili lečenje senilne degeneracije makule, povezana je sa smanjenjem rizika od demencije i do 30 odsto.

Promene na očima mogu se pojaviti i deset godina ranije

Stručnjaci upozoravaju da se određeni znaci mogu uočiti mnogo pre nego što nastupe prvi simptomi bolesti.

- Suptilne promene u osetljivosti vida ili oštećenja krvnih sudova mrežnjače mogu se pojaviti i do deset godina pre klasičnih simptoma demencije, kaže dr Li.

Zbog toga oftalmolozi savetuju redovne preglede, naročito posle 50. godine života.

Tokom pregleda lekar može proceniti oštrinu vida, kontrastnu osetljivost i stanje krvnih sudova mrežnjače, što može dati važne informacije o opštem neurološkom zdravlju.

Ni posle dijagnoze demencije zdravlje očiju ne sme da se zanemari

Stručnjaci naglašavaju da briga o vidu ostaje važna čak i kada je demencija već dijagnostikovana.

- Ako osoba sa demencijom ima najbolji mogući vid, mozak će dobijati kvalitetnije vizuelne informacije i moći će da funkcioniše bolje, objašnjava dr Bert.

Zamućen vid dodatno opterećuje mozak, povećava zbunjenost i otežava svakodnevno funkcionisanje.

Dr Li dodaje da nelečen gubitak vida može pojačati dezorijentaciju, probleme sa snalaženjem u prostoru i povećati rizik od padova.

Jedan pregled mogao bi u budućnosti da otkrije bolest mnogo ranije

Lekari posebno izdvajaju pregled poznat kao optička koherentna tomografija (OCT), bezbolnu i neinvazivnu metodu kojom se detaljno snima mrežnjača.

Prema rečima stručnjaka, upravo bi ovaj pregled u budućnosti mogao da pomogne u mnogo ranijem otkrivanju demencije, čak i pre nego što se pojave prvi problemi sa pamćenjem.

Iako briga o očima ne može da spreči niti izleči demenciju, stručnjaci ističu da redovni pregledi, pravovremeno lečenje očnih bolesti i dobra korekcija vida mogu pomoći da mozak što duže ostane aktivan i očuvan.

(Ona.rs / Huff Post)