Jedna kap krvi, dva minuta i važan odgovor: Novi test pokazuje rizik od srčanih bolesti i dijabetesa
Samo nekoliko kapi krvi iz jagodice prsta jednog dana bi moglo da pruži važne informacije o zdravlju organizma i pokaže da li postoji povećan rizik od razvoja hroničnih bolesti. Do takvog zaključka došli su autori novog istraživanja objavljenog u naučnom časopisu Frontiers in Science.
Reč je o takozvanom glukozno-ketonskom indeksu (GKI), pokazatelju koji se dobija poređenjem nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi, i ketona, jedinjenja koja jetra proizvodi kada organizam kao glavni izvor energije koristi masti umesto ugljenih hidrata.
Preporučujemo
Većina je čupa i baca kao korov, a ne zna da je spasavala od gladi: Prepuna je gvožđa, kalcijuma i proteina
Ovako se paradajz čuva za zimu bez konzervansa: Ostaće sočan i ukusan mesecima, kao da je tek ubran
Iako stručnjaci ističu da ovaj pokazatelj još nije namenjen za rutinsku dijagnostiku i da su potrebna dodatna istraživanja, smatraju da bi u budućnosti mogao da postane koristan alat za procenu metaboličkog zdravlja i ranije prepoznavanje osoba sa povećanim rizikom od pojedinih bolesti.
Šta pokazuje glukozno-ketonski indeks?
Za određivanje ovog indeksa nije potrebna komplikovana laboratorijska analiza. Dovoljna je mala kap krvi iz prsta u kojoj se izmeri nivo glukoze i ketona, a zatim se izračuna njihov odnos.
Prema rezultatima istraživanja, niži glukozno-ketonski indeks povezuje se sa boljim metaboličkim zdravljem. To znači da organizam efikasnije koristi masti kao izvor energije, umesto da se gotovo u potpunosti oslanja na glukozu.
Sa druge strane, viši GKI mogao bi da ukaže na narušeno metaboličko zdravlje, koje se dovodi u vezu sa većim rizikom od razvoja hroničnih bolesti.
Naučnici smatraju da bi ovaj pokazatelj jednog dana mogao da pomogne u proceni rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, ali i pojedinih vrsta raka.
Osim toga, istražuje se i njegova moguća primena u proučavanju neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, Hantingtonove bolesti i multiple skleroze.
Stručnjaci upozoravaju da test još nije dijagnostičko sredstvo
Iako rezultati deluju obećavajuće, autori naglašavaju da glukozno-ketonski indeks ne može da predvidi niti dijagnostikuje ove bolesti.
Za sada predstavlja samo potencijalni pokazatelj rizika, a njegovu stvarnu vrednost tek treba da potvrde velika klinička istraživanja.
Profesor biologije i genetike Tomas Sejfrid sa Bostonskog koledža, koji je predvodio istraživanje, ističe da na razvoj većine hroničnih bolesti značajno utiču životne navike.
- Mnoga od ovih stanja nisu neizbežna posledica genetike, već su u velikoj meri oblikovana načinom života, navodi Sejfrid.
Upravo zbog toga naučnici veruju da bi glukozno-ketonski indeks u budućnosti mogao da postane jedan od alata koji će pomoći lekarima da lakše prate metaboličko zdravlje i na vreme prepoznaju osobe koje imaju povećan rizik od razvoja hroničnih bolesti.
Napomena: Istraživanje je još u ranoj fazi i ne znači da će glukozno-ketonski indeks uskoro postati standardni medicinski test. Potrebna su dodatna klinička ispitivanja kako bi se potvrdila njegova pouzdanost i primena u svakodnevnoj medicinskoj praksi.
(Ona.rs / Frontiers in Science)