Stariji Japanci koji su redovno jeli ovu namirnicu imali su bolje pamćenje: Dovoljna je mala količina dnevno

Kada govorimo o japanskoj ishrani i dugovečnosti, obično prvo pomislimo na ribu, pirinač, alge i povrće. Međutim, jedno istraživanje među ljudima starijim od 65 godina skrenulo je pažnju na namirnicu koja tradicionalno nije bila veliki deo japanskog jelovnika - sir.

Rezultati su pokazali da su stariji ljudi koji su redovno jeli sir imali bolje rezultate na pojedinim testovima pamćenja i drugih kognitivnih sposobnosti u poređenju sa onima koji ga nisu konzumirali.

Preporučujemo

Još zanimljivije je što nisu bile potrebne velike količine. U pitanju su bile male porcije, svega nekoliko desetina grama dnevno.

Ipak, pre nego što sir proglasimo novom hranom za mozak, postoji važna stvar koju treba znati - ovakvo istraživanje pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da je baš sir sačuvao pamćenje.

Šta su istraživači primetili kod starijih Japanaca?

Analizirani su podaci velikog broja ljudi starijih od 65 godina, a istraživače je zanimalo postoji li veza između konzumiranja sira i kognitivnog zdravlja.

Pokazalo se da su učesnici koji su sir jeli redovno u proseku bolje prolazili na testovima kojima se procenjuju pamćenje i druge kognitivne funkcije.

To je posebno privuklo pažnju jer mlečni proizvodi istorijski nisu bili zastupljeni u tradicionalnoj japanskoj ishrani u meri u kojoj su prisutni u mnogim zapadnim zemljama.

Istraživači, međutim, nisu zaključili da nekoliko kriški sira dnevno može da zaštiti čoveka od demencije.

Ljudi koji jedu sir mogu se razlikovati od onih koji ga ne jedu i po drugim navikama - ishrani, fizičkoj aktivnosti, zdravstvenom stanju, obrazovanju i životnom stilu.

Šta sir ima što bi moglo da bude zanimljivo za mozak?

Sir je dobar izvor proteina, kalcijuma i drugih hranljivih materija, a fermentisane vrste sadrže i jedinjenja koja nastaju tokom fermentacije.

Jedno od mogućih objašnjenja koje istraživači razmatraju jeste veza između creva i mozga. Crevni mikrobiom poslednjih godina intenzivno se proučava zbog mogućeg uticaja na različite procese u organizmu, uključujući upalne procese i funkcionisanje nervnog sistema.

Važno je, međutim, napraviti razliku između mogućeg biološkog mehanizma i dokazane terapije.

Ne postoji sir za koji možemo reći da "popravlja pamćenje".

Ne treba zbog ovoga pojesti pola kilograma sira

Rezultati istraživanja nisu poziv da sir postane glavni deo svakog obroka.

Naprotiv, količine koje su se pominjale bile su relativno male.

Sir može da sadrži dosta zasićenih masti i soli, a količine se znatno razlikuju u zavisnosti od vrste. Zato veća količina ne znači i veću potencijalnu korist.

Ako ga volite, mnogo smislenije je posmatrati ga kao jedan deo raznovrsne ishrane nego kao suplement za pamćenje.

Za mozak je važniji ceo tanjir nego jedna namirnica

Kada je reč o očuvanju kognitivnih sposobnosti tokom starenja, nijedna pojedinačna namirnica ne može da zameni kompletan način života.

Raznovrsna ishrana sa dovoljno povrća, voća, integralnih žitarica, mahunarki, ribe i kvalitetnih izvora proteina, uz fizičku aktivnost, dovoljno sna, društvene kontakte i kontrolu krvnog pritiska i drugih faktora rizika, mnogo je važnija od pokušaja da pronađemo jednu "čudesnu" namirnicu.

Sir je u ovoj priči zanimljiv upravo zato što ga verovatno malo ko očekuje.

Stariji Japanci koji su ga redovno jeli imali su bolje rezultate na određenim testovima kognitivnih funkcija - ali nauka još nije pokazala da je sir razlog zbog kojeg su te rezultate ostvarili.

Za sada je to zanimljiva veza vredna daljeg istraživanja, a ne recept protiv zaboravljanja.

(Ona.rs / Žena.rs)