Višak kilograma nije samo posledica hrane: Ovih 9 faktora mogu da utiču na gojenje

Kada neko dobije na težini, savet se često svodi na jednu rečenicu: "Jedi manje i više se kreći." Energetski unos i potrošnja jesu važni, ali na oba utiču biologija, hormoni, san, lekovi, stres, materijalne mogućnosti i okruženje u kojem živimo.

Gojenje nije dokaz nedostatka discipline niti postoji jedno rešenje koje jednako deluje kod svih ljudi. Razumevanje faktora koji utiču na apetit, metabolizam i svakodnevno kretanje može pomoći da se pronađe održiviji način regulisanja telesne težine.

Preporučujemo

1. Genetika

Nasleđe može uticati na apetit, osećaj sitosti, raspodelu masnog tkiva, potrošnju energije i način na koji organizam reaguje na određenu hranu. Neke osobe lakše održavaju stabilnu težinu, dok se druge biološki snažnije "brane" od mršavljenja.

Geni ipak nisu konačna presuda. Oni stvaraju veću ili manju sklonost, ali se njihovo dejstvo prepliće sa načinom života, okruženjem, snom, stresom i zdravstvenim stanjem.

2. Hormoni i zdravstvena stanja

Poremećaj rada štitaste žlezde, sindrom policističnih jajnika, Kušingov sindrom i druga stanja mogu doprineti promenama telesne težine. Hormonske promene tokom perimenopauze i menopauze mogu uticati na raspodelu masnog tkiva, san, apetit i očuvanje mišićne mase.

To ne znači da je za svaki višak kilograma odgovoran "spor metabolizam". Hormonski poremećaji imaju i druge simptome, pa se dijagnoza ne postavlja na osnovu vage, već pregleda i laboratorijskih analiza.

3. Nedovoljno sna

Kratak ili nekvalitetan san može da poremeti signale gladi i sitosti, poveća želju za kaloričnom hranom i smanji energiju za kretanje. Posle neprospavane noći teže je planirati obroke, kuvati i odoleti brzo dostupnoj hrani.

Hronični nedostatak sna može biti povezan sa radom u smenama, stresom, menopauzom, apnejom u snu, brigom o deci ili drugim okolnostima koje se ne rešavaju savetom da osoba samo ranije legne.

4. Hronični stres i emocionalno jedenje

Stres ne utiče na sve ljude jednako. Nekima smanjuje apetit, dok kod drugih povećava potrebu za slatkom, masnom ili hrskavom hranom koja kratkotrajno donosi utehu.

Hrana tada može postati način da se ublaže napetost, dosada, usamljenost ili iscrpljenost. Stroge dijete često dodatno pojačavaju ciklus uskraćivanja, prejedanja i osećaja krivice.

Rešenje nije kažnjavanje zbog "nedostatka kontrole", već prepoznavanje okidača i pronalaženje drugih načina za regulisanje emocija, po potrebi uz podršku psihologa ili nutricioniste.

5. Lekovi

Pojedini lekovi mogu povećati apetit, zadržavanje tečnosti ili promeniti način na koji telo koristi energiju. To se može dogoditi kod nekih kortikosteroida, antidepresiva, antipsihotika, lekova protiv epilepsije, insulina i drugih terapija za dijabetes.

Lek ne treba prekidati samoinicijativno zbog promene težine. Lekar može proceniti korist i rizik, proveriti da li postoji druga opcija ili predložiti način da se neželjeni efekat ublaži.

6. Gubitak mišićne mase sa godinama

Mišići troše više energije od masnog tkiva, a njihova masa se sa godinama postepeno smanjuje ako ih ne koristimo dovoljno. Zato ista količina hrane i isti način života u pedesetim ne moraju imati isti efekat kao u tridesetim.

Vežbe snage, dovoljan unos proteina i redovno kretanje pomažu u očuvanju mišića. Cilj ne mora biti iscrpljujući trening - značaj mogu imati vežbe sa sopstvenom težinom, elastičnim trakama, tegovima ili aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju.

7. Okruženje i priroda posla

Ako osoba veći deo dana sedi, putuje automobilom, radi dugo ili nema bezbedno mesto za šetnju, svakodnevno kretanje postaje znatno teže. Na težinu ne utiče samo formalni trening, već i broj koraka, kućni poslovi, penjanje uz stepenice i sva mala kretanja tokom dana.

Naše okruženje istovremeno je puno jeftine, veoma ukusne i kalorične hrane koja se brzo jede, a slabo zasićuje. Velike porcije, dostava i neprekidno reklamiranje dodatno podstiču unos, često bez svesne odluke.

8. Finansijske i društvene okolnosti

Sveža hrana, kvalitetan smeštaj, vreme za kuvanje, članarina za trening i stručna pomoć nisu svima jednako dostupni. Neko može znati šta bi trebalo da promeni, ali nema novca, vremena ili podrške da to sprovede.

Porodične navike i kultura takođe utiču na veličinu porcija, izbor hrane i situacije u kojima jedemo. Odbijanje hrane može se doživeti kao nepristojnost, dok se druženja često organizuju oko bogatih obroka.

Zbog toga regulisanje težine nije samo pitanje znanja, već i mogućnosti da se preporuke uklope u stvaran život.

9. Ranije dijete i biološka adaptacija

Posle gubitka kilograma organizam može da smanji potrošnju energije i pojača glad, pokušavajući da vrati prethodnu težinu. To je jedan od razloga zbog kojih je održavanje rezultata često teže od samog početnog mršavljenja.

Česte restriktivne dijete mogu voditi smenjivanju brzog gubitka i vraćanja kilograma. Održiviji pristup obično uključuje postepene promene, dovoljno proteina i vlakana, očuvanje mišića, kvalitetan san i plan koji osoba može da prati duže vreme.

Kada povećanje težine zahteva pregled?

Postepeno dobijanje kilograma najčešće ima više uzroka, ali nagla promena može zahtevati medicinsku procenu. Lekaru se treba obratiti ako se težina brzo povećava bez jasnog razloga ili ako se uz to javljaju:

• oticanje nogu, šaka ili lica
• nedostatak vazduha
• izrazit umor ili pospanost
• osećaj hladnoće, suva koža i zatvor
• neredovne menstruacije ili pojačana maljavost
• jake strije i slabost mišića
• početak nove terapije
• glasno hrkanje i prekidi disanja tokom sna

Najefikasniji pristup ne počinje optuživanjem sebe, već pitanjem koji faktori u konkretnom životu podstiču gojenje. Nekome je potrebno prilagođavanje obroka, nekome lečenje poremećaja sna ili hormona, a nekome podrška zbog stresa i emocionalnog jedenja.

(Ona.rs / Danas)