"Ne bih kupila stan da sam znala": Komšinica u 3 sata noću grebe Juliji po vratima i vrišti u hodniku

Zamislite da vam u gluvo doba noći neko neprestano mrda kvaku, šutira ulazna vrata i noktima grebe po drvetu. Kada otvorite, zateknete stariju komšinicu iz stana iznad, koja vas sa besom u očima optužuje da joj tajno ulazite u kuću i kradete penziju.

Prva reakcija većine ljudi bila bi bes, strah ili uverenje da je starica prosto "zla i bezobrazna". Međutim, iza ovakvih potresnih scena ne mora da stoji loš karakter. Kod starijih osoba nagle promene ponašanja, sumnjičavost i dezorijentacija mogu biti znak demencije ili nekog drugog zdravstvenog problema.

Preporučujemo

U našem okruženju stariji ljudi često ostaju sami kada porodica ode svojim putem ili više nije u mogućnosti da svakodnevno brine o njima. Tada prvi neobične promene mogu da primete upravo oni koji su im najbliži van porodice - komšije.

Poruke sa balkona i nepostojeći dečak u ormaru

Da život u zgradi u kojoj stanuje osoba sa ozbiljnim kognitivnim problemima može da postane izuzetno težak, najbolje zna Darija (34). Ona čitav život stanuje u istom soliteru u Krasnojarsku i odmalena poznaje svoju komšinicu Valentinu Romanovnu (90).

Baka Valentina je nekada živela sa suprugom, ali je on preminuo pre šest godina. U stan se tada uselio njen tridesetogodišnji unuk, čovek sklon alkoholu i nemirnom životu, koji je iznenada preminuo u januaru 2026. godine.

Samo dva meseca nakon njegove smrti, komšije su primetile da se sa staricom dešava nešto veoma neobično.

- Prvi put nam je pokucala na vrata u martu, pitajući koji to dečak živi kod nas. Tvrdila je da taj dečak, učenik petog razreda, stalno ulazi u njen stan. Pričala je kako između naših stanova postoji tajni prolaz kroz koji se dečak noću provlači, otvara joj ormare i krade novac... Naravno, kod nas nikakvog dečaka nije bilo - priseća se Darija.

Komšije su u početku pokušale mirno da joj objasne situaciju. Proveli su staricu kroz svoj stan i pokazali joj da nema nikakvih tajnih prolaza ni skrivenih dečaka, što ju je nakratko umirilo. Kako je vreme odmicalo, međutim, njeno ponašanje postajalo je sve nepredvidljivije.

Tokom leta, Darija je morala nekoliko puta da pomaže baki u izuzetno opasnim situacijama. Starica je sa svog balkona bacala ceduljice prolaznicima i vrištala iz sveg glasa da je zaključana i da neko hoće da je ubije, preklinjući ljude da pozovu policiju.

Zabrinuti stanari su tada prvi put pozvali policiju i hitnu psihijatrijsku službu. Na licu mesta pojavio se i Valentinin sin, koji je priznao da jeste zaključao majku u stan, ali samo zato što je neprestano gubila ključeve.

Lekari su tada preporučili da se baka hitno smesti u psihoneurološku ustanovu, ali su istakli da formalnu hospitalizaciju moraju da pokrenu srodnici. Sin je u početku obećavao da će preuzeti brigu o majci, ali se brzo predomislio - prestao je čak i da je obilazi.

Kirajdžija iz noćne morice i izmišljeni plaćeni ubica

Jedne večeri, devedesetogodišnja starica ostala je da sedi sama u dvorištu zgrade sve do deset sati uveče. Kada je Darija izašla da je nagovori da se vrati u stan, starica je odbila i iznenada ušla u Darijin stan.

Prisvojila je fotelju u kuhinji i saopštila da odatle ne ide nigde.

Razlog? Nesrećna žena bila je ubeđena da rođeni sin želi da je ubije i da je lično slušala kako preko telefona ugovara detalje sa plaćenim ubicom.

U toj fotelji je presedela sve do ranih jutarnjih časova, naglas razgovarajući sama sa sobom, da bi tek ujutru tiho otišla.

Kada je Darija pokušala da pozove njenog sina, on je odbijao pozive, a ubrzo je i blokirao njen broj.

U tom trenutku čitava zgrada je shvatila koliko situacija može biti ozbiljna. Neugašen plin na šporetu, zaboravljena otvorena slavina ili drugi kućni rizici u svakom trenutku mogu ugroziti i samu osobu i njene komšije.

Uplašeni stanari su sakupili na stotine potpisa i poslali hitno pismo glavnom lekaru lokalne psihijatrijske ustanove, Semjonu Karpovu:

"Mi, stanari zgrade, zabrinuti smo za njeno ponašanje i strahujemo kako za njenu, tako i za sopstvenu bezbednost. Duboka starost, samoća, bespomoćnost i stres pogoršali su njeno zdravlje. Slabo se orijentiše u prostoru, ne razume uvek šta je pitate. Ponekad viče da hoće da je ubiju i preti da će skočiti sa balkona."

Tek kada su bili spremni da pismo predaju nadležnim organima, sin se naprasno pojavio. Odveo je majku kod lekara, kupio propisane lekove i uzeo uput za psihijatra.

Pritisak komšiluka je urodio plodom, ali stanari znaju da je ovo samo privremeno rešenje.

Kada čudno ponašanje može biti znak bolesti?

Da zaboravnost i zbunjenost u starosti nisu samo simpatične mane, već mogu zahtevati ozbiljnu procenu, potvrdila je i gerontopsihijatar Alina Afonina.

Ponekad se iza neobičnog ponašanja kriju moždani udar, nagli pad šećera, infekcija, dehidracija, neželjeno dejstvo lekova ili druga akutna stanja. Zato je izuzetno važno reagovati čim kod starije osobe uočite drastičnu i naglu promenu ponašanja.

"Uzrok iznenadne zbunjenosti može biti infekcija, moždani udar ili tranzitorni ishemijski napad, nizak šećer, dehidracija, povreda, sporedni efekti lekova i druga akutna stanja. U takvim situacijama važno je ne pokušavati da samostalno razrešite šta se dešava, a pogotovo ne pisati sve na račun godina - čoveku je definitivno potrebna medicinska pomoć", objašnjava lekarka Afonina.

Nije teško nekoga ko se ponaša neobično brzo proglasiti "zlim i pokvarenim", ali klinički psiholog Anastasija Livanova podseća da se iza takvog ponašanja može kriti snažan strah i osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim životom.

"U savremenom društvu starost je vrlo često sakrivena iza zatvorenih vrata stanova. Za mnoge starije ljude taj stan postaje poslednja tvrđava, jedini dokaz da imaju svoju teritoriju i pravo na sebe. I zato se svako mešanje - razgovor sa rođacima, pozivanje lekara - može doživeti ne kao pomoć, već kao pretnja da će im oduzeti to poslednje što imaju."

Zato umesto da kažu "Uplašen sam" ili "Izgubio sam se", nesrećni stari ljudi ponekad reaguju napadom - optužuju komšije da ih prate, potkradaju i žele da im otmu krov nad glavom.

Šta vi konkretno možete da uradite ako primetite ovakvog komšiju?

Čekanje da osoba sa ozbiljnim kognitivnim problemima ostane potpuno sama i ugrozi sebe nije dobro rešenje. Ako primetite velike promene u ponašanju starijeg komšije, važno je reagovati smireno i uključiti odgovarajuće službe.

• Obratite pažnju na prve znakove: Ako komšija zaboravlja gde živi, ne prepoznaje bliske ljude, često se gubi ili pokazuje izrazitu zbunjenost u poznatom prostoru, to može biti znak da mu je potrebna pomoć.
• Obratite se Centru za socijalni rad: Ako osoba živi sama i očigledno nije u stanju da brine o sebi, možete prijaviti situaciju nadležnoj socijalnoj službi i zatražiti procenu potreba i bezbednosti.
• Uključite zdravstvene službe kada je potrebno: Ako se pojavi nagla zbunjenost, agresivnost, pad svesti, povreda, pretnja samoubistvom ili druga hitna situacija, potrebno je kontaktirati zdravstvenu službu, a u neposrednoj opasnosti i hitne službe.
• Kod težih oblika bolesti potreban je nadzor: U kasnijim fazama demencije osoba može izgubiti sposobnost da prepozna opasnost. Tada samostalan život može postati nebezbedan i potrebno je organizovati odgovarajuću negu i nadzor.

Nemojte okretati glavu kada primetite da se stariji komšija očigledno muči ili iznenada počinje da se ponaša potpuno drugačije. Jedan poziv nadležnoj službi, malo strpljenja i pravovremena reakcija mogu napraviti ogromnu razliku.

Ponekad ono što na prvi pogled izgleda kao bezobrazluk, tvrdoglavost ili "čudna narav" zapravo krije čoveka koji više ne ume da objasni šta mu se događa.

(Ona.rs / Takie dela)