Ajvar je kralj zimnice, ali nekima može da presedne: Ko treba da ga zaobiđe da ne bi nastao belaj

Ajvar je jedan od omiljenih specijaliteta na našim trpezama, naročito tokom jeseni i zime. Bilo da ga jedemo uz hleb, sir, jaja ili meso, teško je zamisliti hladnije dane bez teglice domaćeg ajvara. Priprema se od pečenih crvenih paprika, a u zavisnosti od recepta, dodaju mu se ulje, so, sirće, a ponekad i ljute paprike.

Iako su crvene paprike bogate vitaminom C, antioksidansima i drugim korisnim biljnim jedinjenjima, to ne znači da je ajvar podjednako pogodan za svakoga.

Preporučujemo

Način pripreme, količina soli i ulja, kao i dodatni sastojci, mogu biti važni za osobe koje imaju određene zdravstvene probleme. U većini slučajeva nije neophodno potpuno izbaciti ajvar iz ishrane, ali postoje situacije u kojima bi trebalo obratiti pažnju na količinu i sastav.

1. Osobe sa visokim krvnim pritiskom

Osobe koje imaju povišen krvni pritisak trebalo bi da obrate pažnju na količinu ajvara koju jedu, posebno kada je reč o kupovnim proizvodima ili domaćim receptima sa dosta soli.

So sadrži natrijum, a prekomeran unos natrijuma može doprineti zadržavanju tečnosti i povećanju krvnog pritiska. Zbog toga se osobama sa hipertenzijom često savetuje smanjenje unosa soli i pažljivo čitanje deklaracija na namirnicama.

To ne znači da svako ko ima visok pritisak mora potpuno da izbaci ajvar iz ishrane. Mnogo je važnije koliko soli sadrži konkretan proizvod i koliku količinu osoba pojede.

Domaći ajvar pripremljen sa manje soli može biti pogodnija opcija, ali i tada treba voditi računa o ukupnom unosu soli tokom dana.

2. Osobe koje imaju probleme sa bubrezima

Kod osoba sa hroničnom bolešću bubrega ishrana često zahteva poseban oprez, jer bubrezi možda ne mogu dovoljno efikasno da regulišu količinu pojedinih minerala i tečnosti u organizmu.

Ajvar se priprema od paprika koje prirodno sadrže kalijum, a dodatna so može biti problem za osobe kojima je preporučeno ograničenje natrijuma.

Ipak, nije tačno da svi pacijenti sa bolestima bubrega moraju da izbegavaju papriku ili ajvar. Potreba za ograničavanjem kalijuma zavisi od funkcije bubrega, laboratorijskih nalaza i terapije.

Zato bi osobe sa ozbiljnijim oboljenjima bubrega trebalo da se posavetuju sa svojim lekarom o količini ajvara koju mogu da jedu, umesto da samostalno izbacuju čitave grupe namirnica.

3. Osobe koje pate od gorušice i refluksa

Iako ajvar nije univerzalni okidač za gorušicu, kod pojedinih osoba može da izazove ili pogorša neprijatne simptome.

To se posebno odnosi na ajvar koji sadrži ljute paprike, veću količinu ulja ili se jede uz masnu hranu. Masniji i začinjeni obroci kod nekih ljudi mogu pojačati tegobe povezane sa gastroezofagealnim refluksom.

Osobe koje nakon jela osećaju pečenje iza grudne kosti, vraćanje kiseline ili neprijatan osećaj u grlu trebalo bi da prate kako reaguju na ovu namirnicu.

Ako primete da im ajvar redovno izaziva tegobe, mogu da pokušaju sa manjom porcijom, blažom verzijom bez ljutih paprika ili da ga izbegavaju uveče, neposredno pre odlaska na spavanje.

4. Osobe sa rozaceom

Osobe koje imaju rozaceu, hronično oboljenje kože koje se najčešće manifestuje crvenilom lica, vidljivim kapilarima i ponekad sitnim upalnim promenama, trebalo bi da obrate pažnju na namirnice koje mogu da pogoršaju njihove simptome.

Među mogućim okidačima kod pojedinih osoba nalaze se ljuta i začinjena hrana, veoma topli napici, alkohol i određene namirnice koje izazivaju širenje krvnih sudova.

Iako ajvar nije dokazano univerzalni okidač za rozaceu, kod nekih osoba može da izazove pojačano crvenilo lica, osećaj toplote ili pogoršanje postojećih simptoma, naročito ako sadrži ljute paprike.

Zato bi osobe sa rozaceom trebalo da obrate pažnju na reakciju kože nakon konzumiranja ajvara.

Ako primete da im se lice zacrveni ili da se simptomi pogoršaju nakon obroka, korisno je da ograniče njegov unos i prate da li postoji jasna povezanost.

Važno je naglasiti da ne moraju svi koji imaju rozaceu da izbace ajvar iz ishrane. Reakcije su individualne, pa je najbolje pratiti sopstvene okidače i posavetovati se sa dermatologom ukoliko su simptomi učestali.

5. Osobe sa sindromom iritabilnog creva i osetljivim stomakom

Nadutost, gasovi, grčevi i bolovi u stomaku mogu se javiti nakon konzumiranja različitih namirnica, a kod nekih osoba okidač mogu biti i pečene paprike ili jela pripremljena od njih.

Osobe sa sindromom iritabilnog creva mogu imati različite reakcije na hranu, zbog čega ne postoji univerzalna lista namirnica koje svi moraju da izbegavaju.

Ako neko primeti da mu ajvar izaziva nadutost ili bolove, korisno je da obrati pažnju na veličinu porcije, sastav proizvoda i ostale namirnice koje jede uz njega.

Ukoliko se tegobe ponavljaju, najbolje je potražiti savet lekara ili nutricioniste, umesto samostalnog uvođenja stroge restriktivne dijete.

6. Osobe koje su alergične na papriku

Iako je prava alergija na papriku relativno retka, ona je moguća. Kod osoba koje su alergične na sastojke paprike, konzumiranje ajvara može izazvati alergijsku reakciju.

Simptomi mogu uključivati svrab u ustima, osip, koprivnjaču, oticanje usana ili jezika, mučninu, a u ozbiljnim slučajevima i otežano disanje.

Osobe kojima je već dijagnostikovana alergija na papriku trebalo bi da izbegavaju ajvar koji je sadrži, bez obzira na to da li je domaći ili kupovni.

Ukoliko se nakon konzumiranja pojave oticanje grla, otežano disanje, vrtoglavica ili drugi znaci ozbiljne alergijske reakcije, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Da li je domaći ajvar zdraviji od kupovnog?

Domaći ajvar može imati određene prednosti jer sami birate sastojke i kontrolišete količinu soli i ulja. Međutim, to ne znači da je svaki domaći ajvar automatski zdraviji od kupovnog.

Kupovni ajvar može sadržati manje soli ili ulja od pojedinih domaćih recepata, pa je najvažnije proveriti deklaraciju i sastav.

Takođe, nutritivna vrednost ajvara menja se u zavisnosti od odnosa paprika i ulja, kao i načina pripreme.

Za većinu ljudi ajvar može biti deo raznovrsne i uravnotežene ishrane. Međutim, osobe sa visokim pritiskom, određenim bolestima bubrega, refluksom, rozaceom, osetljivim stomakom ili alergijom na papriku trebalo bi da obrate pažnju na sastav, količinu i sopstvenu toleranciju.

Upravo zato nije potrebno da se ova omiljena zimnica automatski proglasi nezdravom ili zabranjenom za sve koji imaju neku dijagnozu. U većini slučajeva presudni su individualne potrebe, umerenost i savet zdravstvenog stručnjaka.

(Ona.rs)