Smete li ostatke hrane podgrevati više puta? Evo šta stručnjaci žele da znate pre nego što upalite šporet

Priprema veće količine hrane za nekoliko dana — poput kuvanih jela, pečenog mesa, složenaca ili testenina — uobičajena je i izuzetno praktična navika. Štedi vreme i novac tokom radne nedelje, ali sa sobom nosi i rizik od trovanja hranom ukoliko se ne poštuju osnovna higijenska i temperaturna pravila.

Jedno od najčešćih pitanja koje zbunjuje ljude jeste: koliko puta zapravo smemo da podgrevamo isto jelo pre nego što postane opasno po zdravlje?

Preporučujemo

Dr Vanesa Kofman, direktorka u savezu organizacije Stop Foodborne Illness, objašnjava da se bezbednost manje odnosi na sam broj podgrevanja, a znatno više na to koliko dugo hrana provodi van frižidera.

Zašto broj podgrevanja nije glavni problem?

„Ponovljeno podgrevanje može uticati na ukus i teksturu hrane, ali sa stanovišta bezbednosti ključno je to koliko dugo kvarljiva hrana stoji na sobnoj temperaturi“, ističe dr Kofman.

Vreme počinje da teče onog trenutka kada hranu izvadite iz frižidera. Osnovno pravilo glasi:

Kvarljiva hrana ne sme provesti ukupno više od dva sata na sobnoj temperaturi (odnosno samo jedan sat ukoliko je sobna temperatura viša od 32 °C).

Ovo vreme se sabira: Ako ste skuvali pire krompir i ostavili ga na stolu sat vremena tokom večere, iskoristili ste polovinu dozvoljenog vremena. Ako ga sutradan podgrejete i ponovo zaboravite na stolu još sat vremena, granica je dostignuta i ostatak morate baciti.

Zbog toga se lako gubi računica o tome koliko je šerpa provela van frižidera.

Zlatni savet: Nikada ne podgrevajte celu šerpu. Ostatke odmah podelite na manje porcije, stavite u frižider, pa podgrevajte isključivo onu količinu koju planirate da pojedete u tom obroku.

Koliko dugo ostaci smeju da stoje u frižideru?

Opšte pravilo za većinu pripremljenih jela jeste da u frižideru mogu bezbedno da stoje najviše tri dana. Nakon toga ih treba zamrznuti ili baciti.

Ipak, postoje i izuzeci koji zahtevaju još veći oprez:

• Domaći sosovi na bazi mesa i poslastice sa domaćim šlagom ili sirovim jajima trebalo bi da se potroše ili bace već posle jednog dana.
• Jela sa pirinčem i mlevenim mesom posebno su osetljiva na razvoj bakterijskih spora, pa ih ne treba čuvati duže od dva dana.

Pravila za sigurno podgrevanje i čuvanje

Kako biste sprečili razvoj štetnih mikroorganizama, pridržavajte se ovih preporuka:

Podesite tačnu temperaturu frižidera: Temperatura u frižideru mora biti 4 °C ili niža, a u zamrzivaču −18 °C. Hladnoća ne ubija bakterije, ali drastično usporava njihovo razmnožavanje.

Dostignite bezbednu temperaturu (74 °C): Prilikom podgrevanja, hrana mora biti dobro prokuvana ili zagrejana tako da u najdebljem delu dostigne najmanje 74 °C.

Pravilno koristite mikrotalasnu: Mikrotalasne rerne greju neravnomerno, ostavljajući hladne tačke u kojima bakterije preživljavaju. Zato hranu uvek promešajte jednom ili dva puta tokom zagrevanja kako bi se toplota ravnomerno rasporedila.

Pazite na unakrsnu kontaminaciju: Kuvana jela držite u zatvorenim posudama i na gornjim policama frižidera, potpuno odvojeno od sirovog mesa i živine sa kojih tečnost može kapati.

Ne oslanjajte se samo na toplotu: Ako je hrana predugo stajala na toplom, čak ni dugotrajno ključanje neće pomoći. Određene bakterije stvaraju toplotno otporne toksine koje visoka temperatura ne može da uništi. Ako niste sigurni koliko je jelo stajalo na stolu — pravilo je jednostavno: bacite ga.

(Ona.rs/realsimple)